Највећи океан на свијету је - испод површине Земље?
Након деценија истраживања, научници су утврдили да се испод површине Земље крију велике количине воде, три пута веће од тренутне количине у свим океанима, што би могло драстично да промјени начин на који посматрамо нашу планету, њен настанак, као и цио свијет око себе.
Најновије истраживање, чији се резултати објављени 13. јуна у часопису "Science", показује да се на 660км испод земље налазе велике количине минерала рингвудит који у себи носи воду, преноси "Guardian".
То би могло да значи да сва вода на нашој планети долази изнутра, и да је на површину избила геолошким активностима планете, а не да је, као што се раније мислило, "производ" отапања леда под све већим температурама, тврди геофизичар Стивен Јакобсен, један од аутора истраживања.
"Геолошки процеси на Земљиној површини, попут земљотреса и вулканских ерупција, само су одраз онога што се дешава унутар наше планете, а што ми не можемо да видимо", тврди Јакобсен.
"Мислим да смо коначно у могућности да у цијелости сагледамо процес кружења воде, који може да објасни огромне количине воде на нашој планети. Научници су деценијама трагали за водом у дубини Земље", тврди Јакобсен.
Његове колеге и он су први пружили јаке доказе да се у омотачу Земљиног језгра (мантл) налазе велике количине воде. Њихово истраживање засновано је на испитивању терена у САД, уз помоћ технологије која допире до дубине од 660 километара, пише "Гуардиан".
Због своје структуре кристала, рингвудит се понаша као сунђер који упија хџдроген и чува воду у себи. Чак и када би само један проценат стијена мантла чинила вода, то би била три пута већа количина него количина свих океана на Земљи, додаје Јакобсен.
Ово истраживање обезбједило је доказе за теорију према којој би се од топљења и помјерања стијена у транзитној зони између горњег и доњег мантла могла створити вода која остаје заробљена међу стијенама на великој дубини.
"Да у том слоју не постоји вода, онда би се сва та количина воде налазила на површини наше планете, и само би планински врхови понегдје провиривали изнад водене површине", додаје Јакобсен. Он објашњава да би управо тај слој воде могао да имао улогу тампон, због којег се ниво океана није значајније повећавао посљедњих милиона година.
Раније се сматрало да се највећи дио топљења у мантлу дешава знатно ближе површине Земље, свега 80 километара испод нас.
Оригиналне резултате истраживања које су уз Стивена Јакобсена спровели и Брендон Шмант, Торстен Бекер и Женшиан Лиу, да детаљним анализама, можете погледати ОВДЈЕ.
На постојање рингвудита, уз нешто слабије доказе, недавно је указивао и тим канадских научника који је вршио истраживања у Бразилу. Више о томе можете прочитати ОВДЈЕ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
