Најскупља ствар на свијету кошта 56 билиона евра: Знате ли о чему је ријеч?

Г.С.
Foto: Илустрација

Јесте ли се икада питали колико кошта најскупља ствар на Земљи?

Можда мислите да је ријеч о злату или ријетком дијаманту, али нисте ни близу. 

Најскупља ствар на свијету заправо је нешто што се зове антиматерија. За њу сте вјероватно сви чули, али тешко да вам је пала на памет.

Ово је готово исто као обична материја, осим што има супротни електрични набој, преноси Аваз.ба

Антиматерија би могла експлодирати кад би дошла у контакт с било чиме што је направљено од обичне твари, а то је готово све. То је због неспојивости двију супротних сила, дакле била би реакција.

Али док је материја свуда око нас, антиматерија је изузетно ријетка. Толико је ријетка да се може произвести само помоћу Великог хадронског сударача (ЛХЦ) ЦЕРН-а, што придоноси високој цијени. 

Износ од 56 билиона евра по граму сигурно је пуно новца за нешто тако мало.

Импресивна је цијена, поготово ако се узме у обзир да је Међународни монетарни фонд процијенио вриједност свјетске економије на око 104 билиона долара до краја прошле године.

Ако вас цијена одбија, требали бисте знати да је антиматерија изузетно корисна твар, иако је нестабилна. Ако се пажљиво рукује и не на опасан начин, могла би бити невјероватан извор енергије, а неки чак сматрају да има способност погона свемирских путовања између галаксија. Међутим, тренутно се користи у медицинској опреми попут скенера за позитронску емисију (ПЕТ).

Овај скенер користи се како би љекари посматрали одређене функције попут протока крви. 

Али кориштење на вишем нивоу показало би се изразито скупо јер је ЦЕРН ЛХЦ такође изузетно скуп за одржавање.

Портал Сајенс то Го процјењује да кошта око 1 билион долара годишње за рад, а додатни трошкови електричне енергије износе 23,5 милиона долара годишње.

С обзиром на начин на који ЦЕРН мора постићи брзину од 99,99 посто брзине свјетлости да би створио супстанцу, трошак њеног одржавања је невјероватан. 

Могао би трошити довољно електричне енергије за напајање великог града.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана