Најранији предак људи је имао крзно и реп, а хранио се инсектима
Откривено је створење од кога су потекли сви плацентални сисари на планети - огромна група живих бића која обухвата китове, слонове, псе, слијепе мишеве, примате и нас - људе.
Захваљујући напорима међународног тима у потрази за линијом еволутивног развоја сортиране су хиљаде фосилних остатака и ДНК кодова, а добијени разултат указује да сви плацентални сисари потичу од мале крзнате животињице која се хранила инсектима.
У извјештају објављеном у стручном часопису “Сајенс” разрјешава се и дуго вођена дебата око тога када је ово створење живјело: појавило се отприлике након нестанка диносауруса.
Плацентални сисари - чији се млади развијају у мајчиној утроби, за разлику од оних који се легу из јаја (као код кљунара), или дио ембрионалног развоја пролазе у торби (као код кенгура) представљају изузетно разноврсну групу, која данас броји преко 5.000 врста. Њихови припадници могу да пливају, трче и лете, а теже од неколико грама до неколико стотина тона.
Експлозија врста по нестанку диносауруса
Богатство фосила свједочи да је ова група, односно грана, доживјела праву експлозију врста непосредно по нестанку диносауруса, прије око 65 милиона година.
Рани палеонотолози су као средство истраживања на располагању имали само “компаративну анатонмију “ - поређење, нпр. предњих удова већег броја фосила, како би се установило који од њих су у најближем сродству. Ера генетике је томе додала ефикасније средство за поређење сличности међу врстама.
Ради формирања ове базе података, тим стручњака је прикупио преко 4.500 детаља о фенотиповима - исхрана, дужина удова, облик зуба, дужина крзна, итд - 86 различитих постојећих врста и 40 фосила изумрлих животиња. Томе је придодато 12.000 детаљних слика и генетичких инфорација о свим садашњим врстама, а подаци су уређени у неку врсту “суперматрице”, попуњене сликама и запажањима, који дају заиста богат приказ описаних сисара.
Ово је, истовремено, омогућило повезивање стручњака из цијелог свијета - без обзира на просторну удаљеност - те је тако у студији учествовало чак 23 аутора. Захваљујући софтверу назвном “Морфобанк”, ови стручнајци су могли да раде у исто вријеме и на истом мјесту, без обзира да ли се заправо налазе у Канади, Бразилу, Кини, или једни крај других за истим столом.
Биљежећи карактеристике које су током еволуције чуване и начин на који су манифестоване, тим је био у стању да генотипске и фенотипске податке унесе у стандардни софтвер који врши временске процјене - а он је израчунао да је животиња - предак живјела само око 200.000 година након догађаја који је изазвао изумирање диносауруса. На сличан начин су пробране и карактеристике које је животиња морала да има и које је пренијела даље свим плаценталним сисарима, а умјетник је на основу њих реконструисао њен вејроватни изглед.
Захваљујући овом иновативном начину коришћења свих података - анатомских и генетских, разрјешена је једна дуготрајна научна неодумица, и са великом прецизношћу је реконструисана једна од грана на Стаблу живота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
