Најчешће заблуде и митови о канцеру
Мало је болести које људима могу да улију страх у кости као што је то канцер.
Чак трећина људи на свијету добије рак у неком периоду живота, па је готово немогуће пронаћи особу која није имала макар посредан додир са овом болешћу.
Као свеприсутни потсјетник наше смртности, канцер нас плаши до тачке када се свака расправа о њему избјегава, а у описивању истог користе еуфемизми.
Када се о нечему тако распрострањеном ћути, онда расте број дезинформација и митова, који некада могу бити фатални за обољелог.
Представљамо вам неколико најчешћих и најопаснијих.
Број обољелих од рака расте
Ова тврдња је тачна, али се често злоупотребљава као доказ да је наш свијет све више канцероген.
Наиме, највећи ризик од добијања рака је старење, а пошто живимо све дуже, не чуди што је број случајева све већи.
Ипак, и стопа преживљавања канцера такође је повећана, због боље дијагностике и третмана.
Ајкуле не добијају рак
Овај мит урезан је тако дубоко у свијест јавности, да готово нема начина да се избрјише. Глас о наводно добром имунитету ајкула, нажалост води ка њиховом истребљењу, јер је повећан лов на ове древне животиње и то због њихове наводно љековите хрскавице.
Међутим, љекари кажу да од ње нема никакве користи.
Такође, сама премиса је нетачна, будући да ајкуле добијају рак, као и сви сложени вишећелијски организми, од паса до слонова.
Мит да "ајкуле не добијају рак" популаризована је 1992. у књизи др Вилијама Лејна. Процењује се да се популација ајкула смањила за 80 одсто у посљедњих десет година, како би се направила потпуно бескорисна пилула. Притом је др Лејн још давно инвестирао у тај бизнис.
Канцер је модерна болест
Египатски љекари забиљежили су случај рака дојке између 1500. и 3000. године прије нове ере.
До 400. године прије Христа, грчки љекар Хипократ направио је разлику између бенигних и малигних тумора. Тадашњи научници назвали су их канцером, јер су примјетили да групе тумора подсјећају на ноге крабе.
Канцер је заиста древна болест и вероватно постоји колико и вишећелијски организми.
Радиотерапија и хемиотерапија су отрови
Јесу. И радиотерапија и хемиотерапија оштећују ДНК. Ћелије тумора су мутанти и иако се размножавају, могу да се оштете и теже се регенеришу, него што је то случај са околним тијелом.
Зато планирана радиотерапија може да убије ћелије тумора, а да поштеди највећи дио здравог ткива и органа.
Хемотерапија циља ћелије које се брзо дијеле, попут канцерогених. Колатералну штету представљају нормалне ћелије организма које се такође брзо дијеле, као што су ћелије коштане сржи и фоликуле длаке.
Циљ обије терапије је да убије ћелије тумора, али наравно имају и нежељена дејства.
Постоји лијек, али га фармацеутска индустрија крије
Вјера у "скривање" лека против канцера је изненађујуће распрострањена.
Ипак, прије него што се целокупна фармацеутска индустрија оптужи за страшну завјеру, треба знати како се канцер развија.
Њега изазива неконтролисано дијељење мутираних ћелија које могу населити здраво ткиво или путовати кроз тијело у процесу који се назива метастаза.
Пошто канцер може настати од практично било које мутације ћелија, постоји и велики број малигнитета, од којих неки добро реагују на операције, неки на радиотерапију, а неки на хемиотерапију.
Неки тумори превише напредују, да би се могли излијечити, али се могу држати под контролом.
Међутим, прогнозе и преживљавање ове болести у зависи од многих фактора – брзине раста тумора, рока успостављања дијагнозе и њихове доступности.
Рак коже и рак дојке, на примјер, обично имају добру прогнозу. Други турмори много брже расту или се симптоми јаве тек кад је узнапредовао толико да га је много теже лијечити.
Како би све било још сложеније, сваки канцер је јединствен, јер представља мутације ћелија самог пацијента.
У складу с тим, идеја о једном "магичном метку" који може да "убије" све врсте рака, треба да се посматра с великом резервом.
Да фармацеутска индустрија има тајну лијека за рак, онда сигурно њихови челници никада не би умирали од те болести.
Уз то, у данашње вријеме, тако велику тајну немогуће је чувати тако дуго, без обзира на то колико су компаније неетичне.
На послијетку, оно што највише подрива теорију о скривеном лијеку је питање: Ако фармацеутске компаније заиста имају лијек за рак, зашто га не би продавале?
Канцер може бити излијечен уз помоћ...
Спектар наводних лијекова за рак је огроман, а производи су обично "природни" и до њих се лако долази – на примјер, семе кајсије, сода бикарбона и слично иако њихова ефикасност у лијечењу никад није доказана.
Егзотичне комбинације свега од биљака до витамина продају се као потенцијални лијекови, али за то не постоје никакви докази.
Неки кажу и да магнети лијече канцер, али истраживање о таквој терапији показује да су таква статичка поља биолошки инертна и да немају никаквог ефекта.
Покојни Патрик Свејзи, који је умро од рака панкреаса 2009. можда је и најбоље објаснио ту ситуацију: "Ако би ико имао тај лијек, као што се тако много људи куне да има, био би веома богат и веома познат. Ако то није, нека ућути".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
