На корак од рjешења једне од највећих мистерија космоса
Научници су први пут посматрали детаљне спектралне линије на атому антиматерије.
Досад су успијевали да их виде само на тренутак, али сада су ове "отиске" могли да посматрају детаљно, што отвара "ново поглавље у истраживању антиматерије".
Педесет физичара из 17 институција који су радили на овом пројекту сматрају да ће откриће пружити нови увид у мистерије свемира.
"Проучавањем својстава антиатома надамо се да ћемо сазнати више о нашем космосу", каже Мајкл Хајден, вођа студије и професор Универзитета Сајмон Фрејзер.
Он је био дио колектива АЛПХА који проучава антиводоник, антиматеријски пандан атому водоника.
Експеримент је показао да се одређен сет спектралних линија на антиводонику поклапа са оним на водонику, што је први пут да научници у пракси докажу да је антиматерија у односу на материју као одраз у огледалу.
Истраживање је спроведено у ЦЕРН-у, највећој лабораторији физике честица.
Тим је озрачио атоме антихидрогена микроталасима, сличним онима који се користе за комуникацију са сателитима. Та шема или спектар фреквенција одговара "отиску".
"Један од изазова с којима смо се суочили је могућност да се материја и антиматерија пониште када дођу у контакт једна с другом", каже Џастин Мјуних са Сајмон Фрејзер универзитета. "Морали смо да их држимо раздвојене у посебним магнетним флашама."
Истраживање би могло да пружи увид у то зашто дјелује да антиматерија постоји у ограниченим количинама ван лабораторије.
"Ову антиматерију можемо да направимо у лабораторији, али дјелује да је у природи нема, сем у врло малим количинама. Зашто је то тако? Једноставно - не знамо, али би антиводоник могао да нам пружи неке одговоре", каже Хајден.
Научници покушавају да открију гдје је нестала сва антиматерија. Сматра се да је Велики прасак произвео једнаке количине материје и антиматерије, али је данашњи космос сачињен углавном од материје, без њеног "одраза у огледалу".
Недостатак антиматерије је једна од највећих мистерија космоса.
Студија из 2015. у којој су научници проучавали силе које држе на окупу те честице довела је научнике корак ближе рјешењу проблема и пружила основу за актуелно истраживање.
То је био први пут да се измјери сила између честица антиматерије (у овом случају, антипротона).
Истраживачи су жељели да виде да ли се антипротони понашају на било који начин другачије од протона, а те разлике би могле да објасне "асиметрију" материје и антиматерије у свемиру.
"Све што сазнамо о природи антиматерије може потенцијално рјешити ову загонетку", каже Ајхонг Танг, физичар из Брукхејвена, лабораторије у којој су научници мјерили силу интеракције између парова антипротона.
Они су открили да се антипротонски парови међусобно привлаче, баш као што постоји јака нуклеарна сила која унутар атома држи протоне на окупу.
Женгћао Жанг, други научник који је проучавао антипротонске интеракције, каже да су детектовали готово једнак број антипротона и протона, што потврђује да би материја и антиматерија требало да буду симетричне.
Зашто то није случај, тек треба да сазнамо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
