Мозак памти лозинке иако тога нисмо свјесни

Aгенције
Мозак памти лозинке иако тога нисмо свјесни

Без обзира на то колико је напредна технологија коју користимо, лозинке у безбједносном смислу представљају слабу тачку.

Међутим, група истраживача са америчког универзитета Стенфорд намјерава да ријеши тај проблем, тако што развија технику на основу које би људи могли да чувају лозинке у свом памћењу, а да тога уопште нису ни свјесни.

Истраживачи су објавили своја запажања у чланку у часопису New Scientist, из кога се види да развијају метод назван "имплицитно учење". Ради се о методу помоћу кога мозак несвjесно усваја образац или шему, коју човjек свjесно не може да распозна.

Да ли вам се икада десило да одједном заборавите лозинку коју сте користили стотинама пута, баш у моменту када сте свjесно жељели да је употријебите? Ово је одличан примјер за начин на који наш мозак функционише, мада је ово питање далеко комплексније.

У експерименту који је обављен на универзитету Стенфорд, група добровољаца је играла игру у којој се текстуални низ са 30 знакова сукцесивно појављује више од 100 пута. Како је игра одмицала, играчи су све прецизније уносили текст, иако га нису свјесно памтили. Када су након двие недеље поново тестирани, учесници експеримента су и даље правили неколико грешака, али мање него када су први пут играли игру, што значи да је њихов мозак још увијек памтио поменути текстуални низ.

Иако је овај експеримент још увијек јако далеко од конкретне примјене, основна идеја о употреби сложених лозинки које не можемо свјесно да запамтимо, могла би да буде веома значајна у погледу безбједности. Како то у свом чланку дефинишу истраживачи, проблем са лозинкама се огледа у томе што оне могу да се "извуку" од неке особе на безброј начина (од којих неки могу да буду заиста непријатни), али је то немогуће ако та особа уопште не може да се сјети лозинке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана