"Мокси" производи кисеоник на Марсу

Атмосфера Марса, у садашњем стању, није погодна за људски живот. Веома је "танка", има 100 пута мање густоће од Земљине, а састоји се углавном од угљен-диоксида.

Било који човјек који би покушао да удахне на "Црвеној планети" убрзо би схватио да - уопште не дише.

Али, мали инструмент, тек мало већи од актовке, поуздано испумпава кисеоник, који се може удисати.

То је прва демонстрација обраде ресурса за људску употребу на другој планети, односно утврђивање начина на који би се могао произвести ваздух за дисање за људску мисију на Марс.

"Мокси" је инсталиран унутар Насиног ровера "Персеверанс" и користи процес електролизе за раздвајање угљен-диоксида са Марса на угљен-моноксид и кисеоник.

Између фебруара 2021, када је "Персеверанс" слетио на Марс, и краја 2021, "Мокси" је произвео кисеоник седам пута и наставће то да чини, наводи НАСА.

Ово је прва демонстрација стварног кориштења ресурса на површини другог планетарног тијела и њихове хемијске трансформације у нешто што би било корисно за људску мисију.

У том смислу, то је историјско остварење, објашњава Џефри Хофман са Универзитета МИТ, бивши астронаут и замјеник главног научника који води пројекат "Мокси".

Производња кисеоника путем електролизе није нова ствар. Међународна свемирска станица користи електролизу за раздвајање воде на водоник и кисеоник и на тај начин допуњује своју залиху ваздуха за дисање.

Међутим, на Марсу би вода могла бити превише драгоцјена за кориштење на овај начин, ако постоји друга доступна метода.

Сат времена рада "Моксија" тренутно омогућава 20 минута кисеоника за једну особу - астронаута.

Производња кисеоника са таквим инструментом јесте процес у више корака.

"Мокси" прво увлачи марсовски ваздух кроз филтер који га чисти. Затим се тај ваздух компримира, загријава и шаље кроз електролизер "крутог оксида".

Електролизер раздваја угљен-диоксид на угљични моноксид /који се испушта назад у Марсову атмосферу/ и јоне кисеоника.

Затим се јони кисеоника рекомбинују у О2, или молекуларни кисик, коме се затим мјери количина и чистоћа прије него што се поновно испусти.

Научници су утврдили да је овај процес поуздано резултирао производњом кисеоника који се може удисати.

Након неколико сати загријавања, "Мокси" ради сат времена по експерименту, након чега слиједи период искључивања.

У једносатном раду, "Мокси" је дизајниран за производњу до 10 грама кисеоника - преносе научни портали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.