Могуће разорне посљедице: Циркулација Атлантског океана близу критичне тачке
Кружење Атлантског оцеана креће се према критичној тачки која је "лоша вијест за климатски систем и човјечанство", показало је истраживање.
Научници који стоје иза истраживања рекли су да су били шокирани прогнозираном брзином колапса након што се досегне тачка, иако су рекли да још није могуће предвидјети колико ће се брзо то догодити.
Користећи компјутерске моделе и прошле податке, истраживачи су развили индикатор раног упозорења за слом Атлантске меридионалне преокретне циркулације (Амоц), огромног система океанских струја који је кључна компонента у глобалној регулацији климе.
Открили су да је Амоц већ на путу према наглој промјени, која се није догодила више од 10.000 година и имала би страшне импликације за велике дијелове свијета, преноси Кликс.
Амоц, који обухваћа дио Голфске струје и других снажних струја, поморска је покретна трака која преноси топлину, угљик и храњиве твари из тропских крајева према Арктичком кругу, гдје се хлади и тоне у дубоки оцеан. Ово мијешање помаже у дистрибуцији енергије око Земље и модулира утјецај глобалног загријавања узрокованог људским дјеловањем.
Али систем је нарушен бржим од очекиваног топљењем гренландских ледењака и арктичких ледених плоча, које излијева слатку воду у море и спрјечава тоњење сланије, топлије воде с југа.
Амоц је пао за 15 посто од 1950. године и налази се у најслабијем стању у више од миленијума, према претходним истраживањима која су потакнула нагађања о приближавању колапса.
До сада није постојао консензус о томе колико ће то бити озбиљно. Једна студија прошле године, темељена на промјенама у површинским температурама мора, сугерира да би се точка преокрета могла догодити између 2025. и 2095. Међутим, Метеоролошки уред Уједињеног Краљевства рекао је да су велике, брзе промјене у Амоцу "врло мало вјероватне" у 21. стољећу.
Нови рад, објављен у часопису Сајенс Едвенсиз, отворио је нови пут тражећи знакове упозорења у разинама салинитета на јужном дијелу Атлантског оцеана између Кејптауна и Буенос Ајреса. Симулирајући промјене у раздобљу од 2.000 година на рачуналним моделима глобалне климе, откривено је да спори пад може довести до изненадног колапса током мање од 100 година, с катастрофалним посљедицама.
У новинама се наводи да резултати дају "јасан одговор" о томе је ли такав нагли помак могућ:
"Ово су лоше вијести за климатски систем и човјечанство јер се до сада могло мислити да је превртање Амоц-а само теоретски концепт и да ће превртање нестати чим се узме у обзир цијели климатски систем, са свим његовим додатним повратним информацијама.”
Такође је мапирао неке од посљедица колапса Амоца. Ниво мора у Атлантику порасла би за метар у неким регијама, поплавивши многе обалне градове. Влажна и суха сезона у Амазонији би се промијениле, потенцијално гурнувши већ ослабљену кишну шуму преко своје властите критичне тачке. Температуре у цијелом свијету флуктуирале би много неправилније. Јужна би хемисфера постала топлија. Европа би се драматично охладила и имала би мање оборина. Иако би ово могло звучати привлачно у успоредби с тренутним трендом гријања, промјене би наступиле 10 пута брже него сада, чинећи прилагодбу готово немогућом.
"Оно што нас је изненадило била је брзина којом се испоставља рачун. Биће разорно", рекао је главни аутор новина Рене ван Вестен са Универзитета у Утрехту.
Рекао је да још нема довољно података да се каже хоће ли се то догодити у сљедећој години или у наредном стољећу, али када се догоди, промјене су неповратне у људским временским оквирима.
У међувремену, смјер путовања је недвојбено у алармантном смјеру.
“Идемо према томе. То је помало застрашујуће. Морамо много озбиљније схватити климатске промјене", рекао је ван Вестен, пише Гардијан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
