Могућа посебна мождана активност у тренутку смрти

Ријеч је о феномену сличном раније виђеним скоковима мождане активности код животиња у тренутку њихове смрти.

Ти посљедњи тренуци мождане активности врло су драгоцјени, научно гледано, јер наука и даље не зна шта се тачно догађа у мозгу у тренутку наступања смрти.

Научници су тек прошле године први пут забиљежили мождане таласе умируће особе, све до фасцинантних детаља.

Под трагичним околностима догодило се да су забиљежили "скок" у одређеној врсти мождане активности званој гама-таласи, заједно са промјенама на другим таласним фреквенцијама.

Нова студија, која је објављена у научном часопису "ПНАС", извјештава о сличној експлозији ефемерне гама-активности код два од четири пацијента, која су скинута са апарата за одржавање живота.

Неуролози сматрају да би кратки бљескови мождане активности, које су видјели у разним истраживањима на животињама, и који су били знатно изнад нивоа њиховог будног стања, могли бити "биолошки титраји искустава са руба смрти", о којима су извјештавали многи који су преживјели срчани удар.

Амерички научни тим прегледао је случајеве пацијената који су умрли у јединици неуроинтензивне његе у болници Мичиген од 2014. године до сада.

Код два од четири пацијента у коми електроенцефалографски снимци открили су оштар налет гама-таласа у једном дијелу мозга који се распршио у обје мождане хемисфере.

То нису биле посљедице неког унутар-органског напада, што је научнике навело на закључак да су, можда, случајно наишли на могући маркер свијести - осјећај свијести о околини, који извире из запетљане збрке можданих ћелија.

Почетни гама-талас био је смјештен у подручју мозга које се сматра "врућом зоном" за такозване неуралне корелате свијести.

Сличан образац мождане активности примијећен је и код људи који сањају и код пацијената са нападима, који су изјавили да имају визуелне халуцинације и вантјелесна искуства.

Недавна студија објављена у часопису "Природа" описује како та "врућа зона" потенцијалне свијести укључује чулна подручја мозга, што би могло објаснити зашто су искуства блиске смрти о којима људи говоре тако живописна.

Комуникација између хемисфера у мозгу такође се сматра важном за присјећање.

Иста студија, међутим, признаје трајне проблеме у покушају утврђивања маркера свијести те истиче да су се неки потенцијални маркери "показали илузорним". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.