Мистериозна појава на Арктику указује на могуће катастрофе
НАСА инструмент Мултипл Алтиметер Бим Експериментал Лидар (МАБЕЛ) на истраживачкој летјелици ЕР-2 још 2014. направио је забрињавајући снимак отопљеног језера на врху неименованог ледењака на Аљасци (САД).
Тај снимак наглашава алармантне трендове отапања леда на Арктику.
“Живописни плави базен” с разбацаним малим сантама леда, означава једно од највећих отопљених језера посматраних посљедњих година.
Према НАСА Земаљској опсерваторији, ова појава дио је забрињавајућег обрасца повезаног с климатским промјенама. Наиме, широм Арктика лед се убрзано топи па се све чешће могу видјети отопљена језерцета.
Изолован положај
Плава нијанса језерца, које се на најширем дијелу протеже 700 метара, указује на значајну дубину. Међутим, та боја вјероватно је узрокована ледом испод површине, а не стварном дубином.
Студије показују да арктичка отопљена језера у просјеку достижу само око 22 центиметра дубине, иако тачна дубина овог језера није измјерена.
Ипак, најнеобичнија је изолација овог језера за отапање, које се налази усред километара непрекинутог снијега. Обично се такве водене површине појављују у групама, што подстиче научнике на питања о томе што је омогућило овом језеру да нарасте до тако велике величине у изолацији.
Отопљена језерца попут овог настају у касно прољеће и рано љето јер растуће температуре узрокују отапање леда и накупљање воде у природним удубљењима. Док ова језера постоје на Арктику вијековима, климатске промјене узроковане људским дјеловањем довеле су до оштрог пораста њиховог броја.
Критичан недостатак података
Тамноплава вода ових језерца апсорбује знатно више Сунчеве свјетлости од околног снијега и леда, убрзавајући топљење кроз “позитивну повратну спрегу”.
Тај циклус не само да повећава количину леда који се отапа око језера, већ може придонијети и убрзаној укупној стопи губитка леда на Арктику.
Научници сматрају стварање отопљених језера кључним фактором у предвиђању минималног опсега морског леда на Арктику, годишње тачке у којој лед у регији достиже своју најнижу површину.
Ипак, упркос њиховој важности у климатологији, истраживачи признају критичан недостатак података. У лањском извјештају ЕГУ наглашено је да тренутна проматрања отопљених језера нису довољна за тачна предвиђања, што захтијева чешће праћење из ваздуха и напредне методе вјештачке интелигенције за анализу података.
Док се арктички лед наставља повлачити, научници позивају на интензивирање напора у посматрању како би боље разумјели ове значајке осјетљиве на климу, преноси "Дневно".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
