Мистерије Сунчевог система

Агенције
Мистерије Сунчевог система

Иако наука свакодневно напредује, чини се да ће проћи још много времена прије него што боље упознамо наше прве комшије у Сунчевом систему.

Представљамо вам неколико најзанимљивијих мистерија које обавијају планете Сунчевог система.

Меркур

Меркур је веома тешко проучавати, будући да је веома близу Сунцу. Због тога је обавијен велом мистерија.

На пример, он има веома велико језгро, али научници нису сигурни зашто је то тако. Такође, има магнетско поље и атмосферу чије је поријекло непознато.

Заправо, та мала планета има струју атмосферских честица, што сугерише да се атмосфера непрекидно регенерише.

Највећа мистерија од свих: Меркурова издужена орбита временом све више поприма овалан облик и постоји могућност да ће кроз неко вријеме ударити у Венеру или Сунце.

Да ли то значи да ће бити поремећена и орбита Земље и других планета Сунчевог система?

Венера

Научници и даље не знају одговор на питање како је некада „земљолика” Венера постала усијана планета прекривена густим слојем токсичних гасова каква је данас.

Међутим, много већа мистерија је то што се њена атмосфера окреће 60 пута брже од њеног спина.

Такође, непознато је и зашто се ротира супротно смеру казаљке на сату, за разлику од других планета у нашем систему.

Сумња се и да у њеној атмосфери која би у неким дијеловима могла имати температуру сличну земљиној постоје микроорганизми.

Земља

Иако живимо на Земљи, ми је и даље не познајемо у потпуности. На примјер, како то да се на Земљи налази вода? Или: каква је природа њеног језгра која очигледно преноси сеизмичке таласе брже у једном, него у другом правцу?

И наш сателит је прилично мистериозан. Иако многи научници сматрају да је Мјесец настао ударом астероида у Земљу, не постоје геолошки докази за то.

Марс

Хладна црвена планета прије 500 или више милиона година била је топла, влажна и геолошки активна. Научници не знају шта је пошло по злу нити да ли су те промјене уништиле неки живот на њој.

Такође, научници „разбијају главу” зашто је једна половина потпуно глатка, док је друга потпуно избраздана кратерима од удара метеора.

Јупитер

Јупитер је прекривен „тракама” гаса различитих боја од којих се свјетлије називају зонама, а тамније појасевима.

Међутим, није познато да ли су оне површина концентричних цилиндара од којих је сачињена планета, нити зашто неке пруге нестају без трага.

Мистериозна је и његова чувена црвена пјега. Стручњаци се надају да ће сазнати више када сонда Јуно пролети поред њега 2016.

Сатурн

Готово четири вијека астрономи су размишљали о лијепим Сатурновим прстеновима, али нико не зна зашто се они ту налазе.

Можда су остаци некадашњег мјесеца који се распао или дијелићи комета које је кидала гравитација планете.

Непозната је и динамика страшних олуја и вјетрова на површини планете, као и њена ротација. До сада су до Сатурна послате три летјелице чији је задатак био да измјере дужину његовог дана, али су све три имале сасвим другачије резултате.

Уран

Планете би требало да емитују топлоту која је заробљена у њиховој утроби још од процеса формације, али са Ураном то није случај.

Можда је топлота седме планете нестала у неком космичком преврату у далекој прошлости (можда чак и због удара неког астероида).

Или, можда Уран на неки начин сву енергију чува испод површине и не емитује је уопште?

Он такође привлачи врло необичан објекат познат као Миранда. Овај чудни мјесец има дубоке кањоне и слојеве сличне Злемљиним, а неки од његових понора дубоки су и више од 20 километара.

Нептун

Астрономи су очекивали да Нептун буде потпуно „мртав”, без метеоролошких прилика и дубоко замрзнут.

Међутим, Војаџер 2 који је поред њега пролитео 1989. открио је турбулентну атмосферу са лаганим облацима и снажним олујама.

За дивно чудо, најбржи вјетрови забележени су управо на Нептуну и дувају око 2.100 километара на час.

Такође, откривено је да чува веома много топлоте, што је веома чудно, ако имамо у виду да је најудаљенији од Сунца у нашем систему.

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана