Мистерија: Зашто је у гробници старој 5.600 година сахрањено дупло више жена?

GS
Foto: X.com

Археолошка ископавања често откривају не само остатке прошлих цивилизација, већ и скривене друштвене обрасце које те цивилизације нису оставиле у писаним траговима. Такав је случај са недавном студијом мегалитске некрополе Панорија, смјештене у планинском предјелу Сиера Харана, у Шпанији.

У оквиру истраживања које је спроведено између 2015. и 2019. године, откривено је више од 55.000 људских скелетних остатака, а анализа је показала запањујући закључак, жене су биле двоструко заступљеније у сахранама од мушкараца, са посебно израженим дисбалансом међу младима, гдје је на сваког младића долазило десет дјевојака.

Некропола Панорија састоји се од најмање 19 гробница, од којих је девет ископано током четири године истраживања. Прве сахране у овом комплексу обављане су прије 5.600 година, а некропола је повремено коришћена све до прије око 4.100 година. С обзиром на огромну количину скелетних остатака, ово мјесто је одувијек привлачило пажњу археолога, али тек захваљујући модерним биоархеолошким методама истраживачи су успјели да стекну увид у родну структуру становништва сахрањеног на овом локалитету.

Употребом ДНК анализа и протеина познатог као амелогенин, пронађеног у зубној глеђи, истраживачи су по први пут успјели да прецизно утврде биолошки пол сахрањених особа. Резултати су били неочекивани – жене су биле сахрањене двоструко чешће од мушкараца, а међу млађом популацијом однос је био чак 10 жена на једног мушкарца.

Овакав демографски дисбаланс је у великој мјери одступао од уобичајених пропорција у људским популацијама, гдје је однос полова обично приближно један према један. Родна диспропорција у сахранама на овом локалитету је била толико изражена да се намеће питање шта је могло да доведе до тога.

Према ријечима научника из интердисциплинарног тима који је спровео истраживање, већи број жена није била резултат ванредних догађаја попут ратова, сукоба или миграција, који су иначе познати по томе да могу узроковати дисбаланс у демографији. Умјесто тога, диспропорција се појављује кроз читав период коришћења некрополе и у свим анализираним гробницама, што указује на то да је то била намјерна и дуготрајна друштвена пракса.

Истраживачи вјерују да овакав дисбаланс може бити повезан са погребним праксама заснованим на матрилинеарном друштвеном систему, гдје се сродство и друштвена припадност преносе путем мајчинске линије. У друштвима у којима доминира матријархална структура, жене често заузимају централно мјесто у породичним и друштвеним односима, што би могло објаснити већи број сахрањених жена у односу на мушкарце.

Интересантно је да су млади мушкарци, који су били знатно мање присутни у некрополи, вјероватно напуштали своје породице и придруживали се другим сродничким групама, процес познат као мушка егзогамија. То значи да су мушкарци из ових заједница можда били "извођени" из породичне групе кроз брак или друге друштвене обавезе, док су жене остајале повезане са својом матрилинеарном породицом, и на крају сахрањиване унутар заједничких гробница.

Једна од најфасцинантнијих чињеница о некрополи Панорија је огроман број скелетних остатака који су откривени на релативно малој површини. Више од 55.000 фрагмената костију показује колико су ове гробнице биле важне за заједницу која их је користила.

Још један занимљив аспект је употреба модерне технологије, попут анализе амелогенина из глеђи зуба, која је омогућила тачну идентификацију пола сахрањених особа. Ова техника се све више користи у биоархеолошким истраживањима, отварајући врата за нова сазнања о прошлим друштвима и њиховим обичајима.

Откривање овако изражене неједнакости у сахранама некрополе Панорија пружа нам ријетку прилику да завиримо у друштвену структуру древне заједнице која је живјела прије више од пет миленијума. Чини се да је ово друштво било засновано на матријархалним принципима, гдје су жене имале централну улогу у друштвеним и породичним односима. Резултати и закључци овог истраживања су објављени у часопису Сциентифиц репортс.

Ова открића отварају многе нове могућности за даље истраживање, јер питање зашто су жене биле толико значајне у овој заједници и даље остаје дјелимично мистерија, преноси Телеграф.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана