Мисија Артемис (2022): Први корак ка успостављању колоније на Мjесецу
О мисији Артемис 1 се прича још од 2019. године, када је Биосентинел, једна од 13 летелица у оквиру мисије ступила на сцену као „начин да организми са Земље опет полете у космос“. У питању је била гљивица (квасац). Летилица „орајон“ спустила се у Атлантски океан, 11. децембра, након скоро савршеног лета. Тако је мисија Артемис 1 враћена на Земљу после успјешног пута око Мјесеца.
Летилица је била без посаде, а у суботу, 11. децембра, се безбједно спустила у океан. Тако се завршила мисија која је потрајала 26 дана, а резултат су невјероватни снимци Земљиног сателита. „Орајон" је кренуо кући 6. децембра, и при повратку је капсула ушла у Земљину атмосферу достизавши суперсоничну брзину од 40.000 километара на час. Морала је и да издржи температуру од 2.800 степени Целзијуса.
Летелицу је у вртоглавом спуштању најприје успорила атмосфера, потом 11 падобрана, све док није достигла брзину од око 30 километара на сат - када се и спустила у воду.
Из Насе истичу да је ријеч о историјском догађају, а следећи корак је анализа података које је летилица сакупила током путовања кроз свемир.
„Орајон" у свемир није однио ниједан облик живота, али је својеврни успех у мисији повратка на Мјесец, што је један од већих циљева агенције Наса.
Након повратка, из Насе су саопштили да је мисија оборила рекорд имајући у виду да је летолица прешла 2.253.081.600 километара око Месеца.
Ипак, мисију, односно њен почетак, обележили су бројни проблеми и неколико одлагања лансирања.
И на сам дан лансирања, било је проблема са вентилом на једном од резервоара, али Наса је са Флориде из центра „Кенеди" 16. новембра 2022. коначно лансирала најмоћнију ракету у историји која је однела капсулу „орајон" на пут око Месеца.
а на Земљу после успешног пута око Месеца.
Летелица је била без посаде, а у суботу, 11. децембра, се безјбедно спустила у океан. Тако се завршила мисија која је потрајала 26 дана, а резултат су невероватни снимци Земљиног сателита. „Орајон" је кренуо кући 6. децембра, и при повратку је капсула ушла у Земљину атмосферу достизавши суперсоничну брзину од 40.000 километара на час. Морала је и да издржи температуру од 2.800 степени Целзијуса.
Проучавање узорка са Мјесеца у склопу припрема мисије
У марту 2022, Насини стручњаци сматрали су да је пола века било довољно времена да коначно проуче један од последњих неотворених узорака донетих са Месеца из „Аполо ере", како би сазнали више о нашем пратиоцу и припремили се за повратак на његову површину у мисији „Артемис".
Од 1969. године и првог успешног слетања посаде „Апола 11" на површину Месеца до краја програма „Аполо", донето је укупно 2.200 узорака.
„Разумевање геолошке историје и еволуције Месеца на основу узорака донетих са места слетања мисије 'Аполо', помоћи ће нам да се припремимо за врсте узорака с којима ћемо се сретати током мисије 'Артемис'. Циљ ове мисије ће бити и да се на Земљу донесу хладни и запечаћени узорци с локација у близини лунарног јужног пола. Ово је узбудљива прилика за учење и разумевање алата потребних за прикупљање и транспорт узорака, за њихову анализу и складиштење на Земљи", рекао је тада Томас Зарбукен, администратор Насе.
Летелицу је у вртоглавом спуштању најпре успорила атмосфера, потом 11 падобрана, све док није достигла брзину од око 30 километара на сат - када се и спустила у воду.
Из Насе истичу да је реч о историјском догађају, а следећи корак је анализа података које је летелица сакупила током путовања кроз свемир.
„Орајон" у свемир није однео ниједан облик живота, али је својеврни успех у мисији повратка на Месец, што је један од већих циљева агенције Наса.
Након повратка, из Насе су саопштили да је мисија оборила рекорд имајући у виду да је летелица прешла 2.253.081.600 километара око Месеца.
Ипак, мисију, односно њен почетак, обележили су бројни проблеми и неколико одлагања лансирања.
И на сам дан лансирања, било је проблема са вентилом на једном од резервоара, али Наса је са Флориде из центра „Кенеди" 16. новембра 2022. коначно лансирала најмоћнију ракету у историји која је однела капсулу „орајон" на пут око Месеца.
Насина ракета „Спејс лонч систем“ са капсулом „орајон“ у свемирском центру Кенеди на Флориди
Пре него што су се одвојила од ракете, четири мотора РС-25 „прогутала" су скоро 2,8 милиона литара горива током полетања и прве потисне фазе лета.
Полетање џиновске ракете било је планирано нешто после седам часова, али је због проблема ракета полетела са око 45 минута закашњења.
Ипак, најмоћнија ракета и нова летелица нису разочарале, а задовољни инжењери Насе су лет и повратак описали кратко: „Урађено као по уџбенику".
Начичкани проблеми - од урагана до цурења горива
Насине екипе у Кејп Канавералу су успеле у намери лансирања и почетка мисије, али тек после низа проблема који су трајали током 10 недеља.
Осим урагана коју су протутњали Флоридом, као што је „Никол" и ветрова који су достизали брзину и до 169 километара на час, било је и техничких проблема са мотором и цурењем горива.
Тако су одложена два лансирања - 29. августа и 3. септембра 2022, а и накнадни заказани термини одлагани су због лоших временских услова.
Мисија „Артемис" за свој примарни циљ има да спусти људе поново на Месец, што се планира за 2025. годину, у чему Наса жели да претекне Кинезе.
Крајем новембра Насин „орајон" стиже до Месеца и дешава се блиски прелет на 130 километара од површине.
Блиски прелет се одиграо док је капсула без посаде прелетела иза такозване „тамне стране Месеца".
Због полусатног прекида комуникације, контролни центар у Хјустону није знао да ли се успешно упалио кључни мотор све док капсула није поново ушла у поље комуникације, на удаљености од 360.000 километара од Земље.
Крајње границе издржљивости
Током мисије „орајон" је путовао до земљиног сателита удаљеног 386.000 километара шест дана, потом је прешао додатних 64.000 километара до такозване „удаљене ретроградне орбите".
Инжењери Насе кажу да су летелицу „гурнули до крајњих граница издрживости" како би детаљно испитали њене могућности због испитивања сигурности будућих астронаута.
У летелици су, уместо људи, биле лутке са чијих сензора стручњаци Насе очитавају податке и тако одређују даље кораке. „Хелга" и „Зохар", како су назване ове лутке, имале су по шест хиљада различитих инструмената на себи како би пратили шта се све дешава током једног таквог пута - напуштања магнетосфере Земље, одлазак око Мјесеца и повратак - прије свега у погледу радијације.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
