Мисија Аполо 11 успјела упркос слабим шансама VIDEO
Вашингтон - Свијет ће сигурно још дуго памтити Нила Армстронга као првог човјека који је прошетао површином Мјесеца.
Али, такође је добро позната чињеница да амерички астронаут врло ријетко говори о легендарном великом кораку за човјечанство.
Зато је подухват Алекса Малија, извршног директора организације "Certified Practicing Accountants of Australia", који је недавно успио да уради једночасовни интервју с Армстронгом, велико и пријатно изненађење за све фанове свемирских истраживања.
У њему Армстронг открива да је мисија "Аполо 11" имала само 50 одсто шансе да успије, али такође изражава жаљење што је данашња америчка администрација значајно смањила издвајања за Америчку агенцију за истраживање свемира (NASA).
Армстронг каже да је још као ученик основне школе постао фасциниран свијетом летења и одлучио да ће некако бити укључен у тај свијет.
Прошао је школу за пилота, а потом је служио у Корејском рату. Осам година послије његовог завршетка 1961. САД су успјеле послати Алана Шепарда на висину од 187 километара у лету који је трајао двадесетак минута.
Али већ 1962. предсједник Џон Фицџералд Кенеди је на Универзитету Рајс храбро најавио припреме за први лет на Мјесец.
Јаз између лета од 20 минута, истиче Армстронг, и одласка на Мјесец био је технички непојмљив, међутим, у идућих десетак година NASA мисије "Аполо" тестирале су различите дијелове технологије погона, навигације и комуникације потребне за велико путовање:
- Мјесец прије лансирања "Апола 11" одлучили смо да смо довољно сигурни да покушамо слетјети на површину. Мислио сам да је вјероватноћа да се с тог лета вратимо на Земљу око 90 одсто, међутим и да је шанса да успијемо слетјети из првог покушаја само 50 одсто. Било је толико непознаница о силаску из лунарне орбите на површину које се нису показале у тестовима, а постојала је и велика могућност да има нечега што нисмо правилно схватили те да ћемо се морати вратити на Земљу без слијетања на Мјесец - објаснио је Армстронг.
Када су Армстронг и Баз Алдрин у модулу "Игл" силазили према Мјесечевој површини компјутер је за слијетање изабрао обронке огромног кратера препуне великих стијена.
- То никако није добро мјесто - рекао је тада Армстронг и одлучио да ручно скрене летјелицу према западу до равнијег подручја у ком није било толико камења. Преостало им је горива за само двадесетак секунди лета.
Када су коначно слетјели и он изговорио своју славну реченицу о "малом-великом кораку", на Мјесецу их је чекало толико пуно посла, рекао је, да није било времена за нека дужа размишљања о томе гдје се у ствари налазе.
Армстронг се у интервјуу осврнуо и на теорије завјере према којима човјек никада није био на Мјесецу:
- Људи воле теорије завјере. Оне су врло привлачне. Међутим, мене оне никада нису забрињавале јер сам знао да ће једног дана неко поново отићи тамо и наћи камеру коју сам оставио - рекао је славни астронаут.
Улагање
Армстронг је позвао америчке власти да наставе улагати у NASA и истраживање свемира:
- NASA је била једна од најуспјешнијих јавних инвестиција која је инспирисала студенте да буду бољи и постижу све што је могуће постићи - рекао је 81-годишњи амерички истраживач свемира и изразио забринутост да ће редуцирање средстава за агенцију ослабити истраживачки ентузијазам америчке омладине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
