Марс је имао више кисеоника од Земље?
Атмосфера на Марсу некада је била гушћа, топлија и влажнија него данас, тврде научници, али "катастрофални судар" са планетом величине Плутона, можда је изазвао промjену ваздуха.
Подаци које је прикупио ровер Кјуриосити указују да је "Црвена планета" некада имала више кисеоника, него Земља, што је додатно повећало вjероватноћу да је на овој планети некада цвjетао живот.
Ипак, прије више милијарди година удар планете довео је до промјене гасова и смањења густине ваздуха.
Др Крис Вебстер из NASA је са својим тимом истраживао атмосферу, пошто је један од телескопа на Земљи детектовао изненађујућу количину метана у три регије Марсове западне хемисфере.
Присуство метана можда је знак да је некада на овој планети било живота. Међутим, Кјуриосити није пронашао метан, што је велико разочарење за оне који вjерују да на тој планети још има микроскопских организама.
На Земљи, метан је углавном производ живих бића – од варења животиња, до распадања биљака, али гас може настати и услијед небиолошких процеса.
Међутим, прошле године, тим који је задужен за Кјуриосити објавио је да овог гаса нема на мјесту слијетања ровера, а од тад је прикупљено више узорака ваздуха.
Зато NASA планира да на јесен лансира летјелицу која ће кружити око Марса и коначно рјешити мистерију метана.
Мисија Викинг открила је касније да је азот други најприсутнији гас у Марсовом ваздуху, али мјерења Кјуриоситија су показала готово једнако присуство азота и аргона, стабилног племенитог гаса.
"То је мање или више интересантно откриће, али не мијења чињеницу да је Марс изгубио највећи дио оригиналне атмосфере, због чега је планета трансформисана у хладну пустињу", каже Пол Мехафи из NASA Годард свемирског центра који је задужен за анализу узорака ваздуха које прикупи Кјуриосити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
