Марс: Да ли нас очекује азијска свемирска трка
Индија је лансирала свемирску ракету на Марс и, ако мисија успије, постаће прва азијска нација која ће "освојити" Црвену планету, па CNN оцијењује да је овим потезом Индија задала "свемирски ударац" Кини и да тренутно води у "азијској свемирској трци".
Више од половине свјетских покушаја да се стигне до Марса је пропало - од укупно 40 пропале су 23 мисије, укључујући мисију Јапана 1999. године и Кине 2011. године. Засад су успјели само Американци, Руси и Европљани.
Индијско лансирање летилице за Марс, тачно у подне, потврдило је и да се "закувава" азијско свемирско надметање.
"Вјерујем да вођство Индије види скорашња достигнућа Кине у свемиру као претњу свом статусу у Азији, па осјећа да мора да реагује", каже за CNN амерички професор Џејмс Клеј Молц, којег "свемирска трка" Индије и Кине подсjећа на хладноратовско "препуцавање" средином прошлог вијека.
Шеф Индијске организације за истраживање свемира (ISRO) Копилил Радакришнан истиче да његова земља не учествује ни у каквом такмичењу. Ипак, прича је од почетка проткана патриотским елементима.
Премијер Манмохан Синг је мисију вриједну око 74 милиона америчких долара најавио прошле године, на Дан независности Индије (15. августа), само неколико дана пошто је пропала заједничка мисија Русије и Кине - великог ривала Индије у регионалном надметању за статус суперсиле.
Нису ни сви у Индији задивљени мисијом.
Професор економије у Економској школи у Делхију Џин Дризи сумња у мудрост одлуке да се уложе толика средства за престижни пут на Марс, умјесто да се усмјере на подстицање развоја земље.
"Колико год се да се дивим индијској мисији на Марс као научном достигнућу, не разумијем хитност да се тамо стигне", каже он за CNN, додајући да би било боље да су та средства упућена унапређењу здравства или искоришћавању соларне енергије: "То је примјер како изгледа кад неко жели да се 'попне на мердевине са врха'."
Пројекат је критиковао и бивши шеф ISRO Мадаван Наир, оцјенивши да је ријеч о "траћењу средстава" и да је мисија прескупа.
Наир, који се годинама залагао за истраживање Марса, објашњава да је главни разлог његовог незадовољства што је за крајњи циљ мисије изабрана погрешна орбита Црвене планете.
Елиптична орбита, за коју каже да ће летјелицу довести до најближе тачке од 360 километара од Марса, док је најдаља тачка удаљена чак 80.000 километара, по мишљењу Наира је "погрешна за јасно посматрање планете".
Циљ данас започете мисија је да прикупи податке шта се догодило са водом за коју се вјерује да је некад у огромним количима постојала на Марсу, као и о метану, кључном за животне процесе на Земљи, а уколико све прође по плану, биће потребно 300 дана да летилица стигне до одредишта.
Др Кришан Лал са Индијске академије наука, оцијењује да је циљ Индије да се покаже технолошки, али је и питање "националног престижа".
Историја индијског свемирског програма дуга је пола вијека и до прије пет година њен главни циљ био је развој технологије која ће бити од користи становништву, као што је унапређење телекомуникационе инфраструктуре и сателитско осматрање временских прилика.
Индијска мрежа сателита једна је од највећих на свијету. Године 2008, Индија се окренула истраживању свемира, пославши летјелицу без посаде на Мјесец.
Професор Расел Бојс са Аустралијске академије наука истиче да Индија мисијом на Марс "показује да може" и жели да доказом о технолошким достигнућима појача свој међународни углед и профилише се као једна од свјетских сила.
Професор Молц, међутим, упозорава да би "свемирска трка" могла да подгрије тензије у региону, јер је - сматра - индијска мисија "јасно везана за политику и престиж, колико и за науку".
Индијски професор Лал се с тим не слаже: "Свемирска трка? То није добро виђење ствари. Ако погледате технологију Јапана, ми не можемо ни да се поредимо. На много начина и Кина је јача од Индије и ми немамо проблем с тим. По мом мишљењу, сви у региону покушавамо да сарађујемо."
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
