Мамути изумрли због климатских промјена

ДНК анализа показала је да је бројност ових животиња почела да опада знатно раније него што се до сада мислило, са промјеном климе на планети.

Такође је утврђено да је значајна популација мамута изумрла у Европи прије око 30.000 година. Резултати истраживања објављени су у журналу "Извјештаји Краљевског друштва Б".

Многи научници до сада су сматрали да су мамути били веома отпорна врста која је бујала док је постојала на планети, али нови докази мијењају такав поглед.

"Слика коју склапамо је да су они били прилично динамична врста, која је пролазила кроз процесе локалних изумирања, ширења и миграција", изјавио је доктор Лове Дален из шведског Музеја историје природе, пренио је Би-Би-Си.

Дален је радио са истраживачима из Лондона на анализирању ДНК узорака од 300 мамута, које су сакупили они или потичу из других студија.

Научници су успјели да утврде колико је мамута постојало у одређеним периодима, као и какви су били обрасци њихових миграција. Они су разматрали генетску разноврсност узорака, а мања разноврсност указивала је на мањи број животиња.

Они су утврдили да је ова врста скоро изумрла прије 120.000 година, када се свијет загријао у једном периоду. Број мамута тада је опао са неколико милиона на неколико десетина хиљада, али се бројност врсте опоравила када је планета ушла у ново ледено доба.

Истраживачи су утврдили да је ново опадање бројности, које је на крају довело до изумирања, почело прије 20.000 година, када је ледено доба било на врхунцу, а не прије 14.000 година, када је свијет поново почео да се загријава, како се до сада мислило.

Научници сматрају да је клима била толико хладна да је трава којом су се мамути хранили постала веома ријетка. Опадање бројности мамута наставило се и по завршетку леденог доба, вјероватно зато што су на некадашњим травнатим површинама израсле шуме на југу и тундре на сјеверу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.