Људи живе дуго јер троше мало енергије
Људи и остали примати троше 50 одсто мање калорија током дана у односу на остале сисаре, што би могло да објасни зашто људи и остали примати споро одрастају и живе дуге животе, наводи се у истраживању објављеном у чаоспису Proceedings of the National Academy of Sciences..
Истраживање показује и да примати у зоолошким вртовима троше једнако енергије као и они који живе у дивљини. То би значило да физичка активност можда има мањи утицај на дневну потрошњу енергије него што се често мисли.
Већина сисара, попут наших кућних љубимаца паса или хрчака, живи брзим темпом - одраслу животну доб достижу кроз неколико мјесеци, често се размножавају (ако им дозволимо) и умиру у тинејџерским годинама, ако не и прије. Поређења ради, људи и наши рођаци примати имају дуго дјетињство, размножавају се у неправилним временским периодима и живе веома дуге животе. Успорени темпо живљења код примата дуго је интригирао биологе, будући да нису били познати механизми који су одговорни за њега.
Међународни тим научника је спровео истраживање са приматима у зоолошким вртовима, склоништима и дивљини, гдје су посматрали дневну потрошњу енергије код 17 различитих врста. Добијене резултате су упоредили међу истраживаним врстама, али и са подацима о потрошњи енергије код осталих сисара.
Резултати су изненађујући - људи, шимпанзе, павијани и остали примати троше само половину калорија дневно од оног што би се очекивало за сисаре.
Другим ријечима, пише Билогија, човјек би (чак и ако води врло активан живот) требало да трчи маратон сваки дан, само да би се приближио просјечној дневној потрошњи енергије коју троше сисари сличне величине.
Ово драматично смањење брзине метаболизма, које прије није било познато код примата, одговорно је за спорији темпо живота. Свим организмима енергија је потребна за раст и развој, а потрошња енергије такође може да допринесе старењу.
Успорена стопа раста, репродукције и старења код примата одговара њиховој спорој потрошњи енергије што значи да је еволуција била усмјерена на развој брзине метаболизма како би обликовала спорији живот код ове групе.
Није познато зашто се ова особина развила код људи и осталих примата, али научници сматрају да се одговор можда крије у условима околине у којој живе.
Будући да људи живе дуже од осталих примата и складиште више залиха масти, истраживачи настављају своја истраживања у вези са темом дуговјечности и метаболизма.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
