Људи еволуирали много касније него што се сматрало
Нова истраживања свјетских научника могла би да баце потпуно нову свјетлост на досадашња сазнања о постанку и развоју људи.
Наиме, фосили древних горила указују на то да су се људи одвојили од осталих примата прије 10 милиона година, односно два милиона година касније него што се раније мислило, показало је ново истраживање.
Остаци зуба гориле пронађени у Етиопији стари су осам милиона година, па тим који их је пронашао сматра да је до раздвајања између људи и горила дошло прије барем 10 милиона година.
Истраживачи кажу да нови докази показују и да су први људи потекли из Африке, а не Евроазије, како неки вјерују.
- Фосилизовани зуби представљају најстарије фосиле сисара пронађене јужно од Сахаре, што је доказ више да човјеколики мајмуни потичу из Африке - појаснила је палеоантрополог Универзитета у Токију Џен Сува.
Уколико се гледа само по генетици, и ако је суди само према томе, дјелује да су се људи и шимпанзе раздвојили прије само пет милиона година, а од горила прије седам или осам милиона.
Ипак, тек сада постаје јасно да су хорорапитекуси, гориле којима су припадали пронађени фосили, постојале прије осам милиона година и да је до раздвајања сигурно дошло прије тога.
Истраживаче сада очекује гомила посла и проучавања, а надају се да ће сада коначно ријешити и дилему одакле потиче и када је еволуирала прва лоза људи.
Иако је идеја да су људи слични неким великим мајмунима била у оптицају и раније, идеја о биолошкој еволуцији врста није била званично разматрана све док Чарлс Дарвин није објавио дјело "Поријекло врста" 1859. године и тако започео размотавати клупко о постанку људи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
