Људи би могли да живе на “црвеној планети”

Радијација, ипак, остаје главна препрека за летове на Марс. Технички они су могући још од почетка 70-их година прошлог вијека.

Наиме, лака заштита од зрачења за сада још није створена, а дебеле оловне плоче не могу се носити у космос.

Научници су израчунали да за три године, колико ће трајати експедиција на “црвену планету”, сваки четврти члан посаде може да добије дозу зрачења која је у стању да изазове рак.

У те три године укључено је и очекивање повољног момента за полијетање ка Земљи, а оно може да траје више од годину дана.

Ако све то вријеме радијација не буде дјеловала на посаду, потребни су нови прорачуни, каже за “Глас Русије” биолог Московског државног универзитета Јелена Воробјова.

За вријеме лета астронаути никуда не могу да побјегну од опасног галактичког зрачења.

Уз то, Марс нема магнетно поље које би га бранило од експлозија на Сунцу, као што се то дешава на Земљи.

Дебљина атмосфере Марса је добра заштита од различитих елемената космичких зрачења.

Али, за вријеме снажних експлозија на Сунцу дозе могу да буду велике и да доведу до непријатности.

Један од проблема до којих у таквом случају може доћи јесте смањење радне способности под дјеством радијације.

Што се тиче шанси да се на Марсу пронађу трагови живота, нови подаци са “Кјуриозитија” неће на њих утицати - сматрају научници.

Радијација, наиме, није најпогубнији фактор за живу ћелију.

Главни фактор који дјелује на површини Марса јесте ултравиолетно зрачење.

У таквим дозама ћелије га не подносе.

Зато се сви прорачуни раде за извјесну дубину тла.

Неколико милиметара у површину - и ћелије су заштићене од ултравиолетног зрачења.

На Земљи се колоније бактерија понекад налазе чак у првим круговима нуклеарних реактора, гдје дјелује чудовишно зрачење?!

А услове Марса у погледу постојања живих ћелија научници уоште не оцјењују као екстремне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.