Љубав у доба вјештачке интелигенције: Хоћемо ли имати дигиталне снахе и зетове

ГС
Foto: Илустрација

Стигло је доба вјештачке интелигенције а са њим и љубав у доба вјештачке интелигенције, макар тако неки тврде.

Како смо стигли до тога да нам партнери буду роботи? Хоћемо ли имати дигиталне снахе и зетове? Може ли робот да разумије емоције или су оне наша супермоћ? На ова питања дала је одговоре за Н1 научна комуникаторка Наташа Килибарда.

- Никада нисмо били више повезани, а самим тим и толико усамљени, како су се та два парадокса спојили? Некако дјелује да смо заиста усамљени. С друге стране имамо пандемију која је оставила посљедице по физичко здравље, ментално здравље, усамљеност. Имамо и онај моменат када узимамо све здраво за готово, радимо по цијели дан, имамо све мање времена за блиске људе па чак и са њима осјећамо све мању повезаност. Има тај један нови термин, фабинг, гдје људи сједе заједно, а једна особа је стално на телефону и друга се осјећа изопштено, помало и анксиозно, а надасве усамљено - каже Наташа.

Како долази до одлуке да вам робот буде љубавни партнер?

- Овдје није ријеч о обостраном пристанку јер је ријеч о особи која је креирана да буде ту за вас. То је дух из боце којег могу да имају људи који желе то да имају и испуњава све наше жеље. Ви овдје креирате софтвер робота који ће изгледати како ви желите, дајете му име које ви желите, интересовања, године, пол, ви имате јако велику моћ над тиме и креирате једну идеалну верзију за себе - истиче она.

На питање како смо дошли до тога, Килибарда каже да се су то можда лоша искуства и стварност у којој живимо гдје је све постало дебата.

- Постоји неколико компанија у Кини, Аустралији и Америци, а она која је највише мејнстрим и која има највише корисника, која има како тврде преко десет милиона реплика, њих је основала Рускиња Еугенија Којда. Она је ово учинила још 2015. године након губитка свог најбољег пријатеља и генерално њена компанија се бавила Е ботовима, али више су били у смислу гдје могу да попијем кафу и да човјек не мора да тражи - каже Килибарда.

Након њеног губитка, додаје Килибарда, направила је то више за своју личну употребу, као софтвер у који је ставила све њихове поруке како би могла да комуницира с њима и даље.

- Ипак како је она то отворила и како је то постало доступно за јавност видјело се да није једина која је имала потребе за тим. Током пандемије људи су можда пожељели нешто друго, да са том репликом имају неку романтичну повезаност, што је компанија као и свака која тежи профиту видјела као своју прилику - објашњава саговорница.

На питање да ли ћемо у будућности имати дигиталне снајке и зетове саговорница каже да они већ постоје макар и симболично, а да неки предвиђају да ће ово бити могуће до 2050. године.

- Ово може бити питање дијелом преференце, а плашим се да је више питање нужде и те усамљености, а можда чак и неких менталних проблема. Не бих вољела да дођемо у ситуацију да осуђујемо некога али бојим се да ово може да буде нека врста утјехе и то има неке позитивне, али и много мрачних страна - каже Килибарда.

Мрачна страна вјештачке интелигенције

Постоји примјер једног човјека у Белгији који је имао свог робота којем је испричао како жели да изврши суицид, а робот га је по свим тим командама подржао у томе. Килибарда каже да су ботови са вјештачком интелигенцијом креирани да буду подржавајући, чак и мотивишући шта год да се ради.

- Тај човјек је имао чак и своју породицу. Он је користио једну апликацију и радио је на истраживању климатским промјена и доста га је то окупирало, а она га је убиједила да је једини начин да се изборимо са климатским промјенама да просто сви више нисмо ту и да ће се они заједно наћи негдје у рају - објашњава Килибарда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана