Корак ка сну - одгајили бубрег
Човjеков сан да ће једног дана моћи да гаји органе за трансплантацију сада је корак ближи реалности јер је тим научника из САД успио да направи бубрег, који је нормално функционисао након убацивања у организам животиње, пренијеле су агенције.
Иако је и раније било успјеха у узгоју појединих органа, бубрег је досад најкомпликованији дио тијела који су научници изградили, па неки на ово истраживање гледају као на најаву револуције у регенеративној медицини.
Бубрег је саграђен од ћелија новорођеног пацова, а иако је радио мање ефикасно од природног, успјешно је пречишћавао крв и стварао урин.
Основна предност ове технологије је то што органи од ћелија примаоца имају минималну шансу да узбуне имуни систем и буду одбачени.
Ризик од одбацивања донаторског органа је један од главних проблема трансплантације органа.
Намјера овог тима научника је да усаврше гајење до те мјере да буду у стању да ефикасно “оголе” било који бубрег (донаторски, па чак и болесни бубрег пацијента) и оставе својеврсни рам око ког би био изграђен нови орган од потпуно здравих ћелија обољеле особе.
У овом случају они су извадили бубрег пацова, буквално га испрали посебним детерџентом и оставили само протеинску мрежу крвних судова и проводних канала.
Та мрежа је искоришћена како би се упумпале одговарајуће ћелије и изградио нови орган.
Он је у посебним условима држан 12 дана, а затим је убачен у тијело пацова.
Подаци нису блистави - у лабораторијским условима његова ефикасност је 23 одсто природног, а тијелу пацова само пет одсто, али научници кажу да је и то охрабрујуће.
- Функционалност бубрега пацијената на дијализи је свега од десет до 15 одсто, тако да би им овакав орган практично омогућио да функционишу без терапија, а самим тим би им донио и неупоредиво већи квалитет живота. То значи да нема превеликог притиска и да није неопходно да идемо до самог краја. А потенцијал је огроман. Само у САД данас 100.000 пацијената чека на трансплантацију, а годишње се обави тек око 18.000 захвата - рекао је доктор Харалд От, који предводи овај тим.
Он додаје да је потребно још много рада да би се стигло до стадијума када би уопште могло да се размишља о примјени ове технике код људи, због величине људског бубрега.
Такође, он је истакао да његов тим сада ради на доказима да би овакав бубрег “из узгоја” могао да функционише на дуге стазе.
И колеге су одушевљене.
- Ово је веома интересантно, заиста импресивно истраживање. Успјели су да ријеше неке од главних техничких баријера. Ако успију да ово примјене на људима, то ће бити нирвана регенеративне медицине, ријешили би једну од највећих потреба које човјечанство има у овој области - трансплантацију бубрега - рекао је за ББЦ професор Мартин Бирчал са Универзитета у Лондону.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
