Коначно ријешена Дарвинова дилема?
Научници се надају да су на трагу рjешавања "Дарвинове дилеме", мистерије која је до смрти мучила "оца еволуције".
Биолози и геолози се већ деценијама питају зашто је живот на Земљи настао тако рано и зашто му је требало тако много времена да се развије у облике какве данас познајемо.
Неке процјене указују да су се први организми на Земљи појавили када је наша планета имала свега неколико десетина милиона година. Еволуција је током прве милијарде година била готово незнатна – неки једноћелијски организми еволуирали су до бактерија, алги и других једноставних створења, али је живот на Земљи био сасвим незанимљив.
Није било много боље све до прије 600 милиона година, када се одиграо драматични период у биолошкој историји планете, познат као "камбријска експлозија".
Ти "досадни" организми еволуирали су у разне облике живота из биљног и животињског царства и то у рекордно кратком времену.
Штавише, еволуција се одигравала тако брзо, да је Чарлс Дарвин бринуо да ће чињенице о томе поткопати његову теорију еволуције.
Дарвин је мислио да је еволуција веома спор процес који се одиграва кроз сићушне промјене током многих генерација. Али, ако је био у праву, зашто је у камбрији дошло до тако брзог напретка и преласка једноставних облика живота у сложене животиње и биљке, који је геолошки еквивалент једном трептају ока?
Наравно, данас знамо да је Дарвин био на правом трагу, али да није имао довољно добре узорке фосила, који је почетком 19. вијека било врло мало.
Ископавања широм свијета касније су открила остатке који показују да промјене ипак нису биле толико брзе, да би нарушиле постојаност теорије еволуције.
Ипак, нема сумње да се у историји десила велика промјена, која је убрзала еволуцију, а научници покушавају да открију о чему је ријеч.
Двије недавне студије објављене у размаку од свега наколико дана могле би да одагнају сумње.
Рад Ноја Планавског са Јејла и Кристофера Рејнхарда са Технолошког института у Џорџији објављен прошле недјеље у журналу "Science", заснован је на древним седиментима из Кине, Аустралије, Канаде и САД и сугерише да су научници прецjенили количину кисеоника у Земљиној атмосфери у периоду прије "камбријске експлозије".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
