Коме ће припасти Божја честица?

У исто вријеме, истраживачи из Америке, такође ће дати финалну анализу података које је сакупио Теватрон.

„Прије свега пар година чинило се да нећемо успјети да сакупимо релеватне податке о постојању Хигсовог бозона. Међутим, чини се да је тај тренутак напокон дошао“, изјавио је Нобеловац у сфери теоретске физике Стивен Вајнберг са Универзитета Тексас.

Иако ће многи памтити резултате и потрагу Великог Хадронског сударача, пут до откривања ове мистериозне честице започео је знатно раније.

Хигсов бозон први пут је споменут 1960. године, а теорије о његовој функцији деценијима потом су усавршавана и допуњаване, а откривање ове компоненте могло би да објасни зашто универзум посједује масу.

Сударач, вриједан девет милијарди долара, добрим дијелом финансиран је због портаге за овом честицом, и иако још не може са сигурношћу да каже да ће у томе и успјети, постоје назнаке које научницима иду на руку, а коначан расплет могао би да се деси у наредних неколико недјеља.

Са друге стране, резултати сакупљени уз помоћ Теватрона, чији рад је заустављен прије извесног времена, неће бити толико спектакуларни.

Научници у Америци годинама су јурили ову честицу у нади да ће успјети да је детектују прије него што то учине колеге које раде на Великом Хардонском сударачу.

Ово ће свакако бити разочарање за истраживаче у Америци. Да су они били ти који су наставили са истраживањем и изградњом још једног Суперколајдера, откриће Хигсовог бозона било би искључиво америчко достигнуће – и десило би се прије 10 година.

Ипак, рад Теватрона поставио је основе на којима данас почива Велики Хадронски сударача.

“Коришћен је велики број експеримената како бисмо дошли до тренутног модела. Не може са сигурношћу рећи колико је која лабораторија на свијету допринијела томе”, изјавио је Вајнберг.

Ствари се даље компликују када је у питању додјела награде уколико дође до овог невјероватног открића.

Број научника који су учествовали у раду Теватрона износи 1.150 особа, док је око Великог Хадронског сударача и његових Атлас и CMS експеримената удружено преко 6.000 научника из цијелог свјета, док најзначајнија награда за достигнућа на пољу физике, Нобел, може отићи у руке свега три особе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.