Колико се клима заиста промjенила?
Стручњаци мијењају причу о глобалном загријевању и појављују се мишљења да човек није главни кривац за промјену метеоролошких прилика на Земљи.
Стручњаци се у посљедњих двије-три године предомишљају у тумачењу климатских промјена, судећи по чланцима о најновијим истраживањима климатских мијена у америчком магазину „Њу сајенс". Донедавно су експерти били искључиви и тврдили да је човјек емисијом гасова с ефектом стаклене баште главни кривац што се клима мијења.
Јавности је пласирано безброј информација о неизбјежној промјени климе, а није се чуло другачије мишљење. Пентагон у тајном извјештају износи драматичне процјене о будућности планете којој пријети глобална катастрофа, погибије милиона људи у ратовима, од глади и елементарних непогода, пише „Обзервер". Посебно индикативно јесте понашање Америке, када знамо да једино САД, иначе један од највећих загађивача атмосфере фабричким димњацима, нису хтјеле да потпишу Споразум из Кјота, којим се већина свјетских емитера штетних материја (170 земаља) обавезала да ће смањити испуштање гасова у атмосферу. О чему је ријеч?
– О све већем упетљавању политике и у сферу климе – сматра Недељко Тодоровић, метеоролог и истраживач климатских мијена из Београда. Додаје да је ријеч о борби за „контролу" у области климе због профита.
У чланку „Успоравање климе", у магазину„Њу сајентист", пише да је глобално загријавање успорено.
„Моћни вјетрови на Пацифику у великој су мјери одговорни за недавно уочена успоравања глобалног загријавања. Интензивни вјетрови подстакли су топлоту да просто нестаје у океанима, закључили су истраживачи Универзитета Новог Јужног Велса у Сиднеју, у Аустралији, у фебруару ове године. Али, чим вјетрови почну да јењавају, топлота ће се опет раширити по атмосфери", увјерени су они.
– Време и клима не слушају теоретисање. Температура на глобалном нивоу посустаје у порасту у последњих шеснаест година – каже београдски метеоролог Недељко Тодоровић, у коментару актуелних информација из свијета о климатским промјенама. Додаје да постоје осцилације, температура мало опада па незнатно расте, као и већина метеоролошких параметара, што је уочено у периоду редовних мјерења. Примјећени су периоди понављања, периодичности, осцилација параметара, па су тако у стручној литератури одавно присутни појмови NAO (Сјеверноатланска осцилација), PDO (Пацифичка декадна осцилација) и други. Већина осцилација су на приближно 60 година. Сада, када се уочавају празнине у тренду пораста температуре, покушавају то да образложе на многе начине. Кажу да је јака зима управо доказ о глобалном загријавању, да су вјетрови над океанима двоструко јачи, што представља нестварну тврдњу. Ни сада, када је уочено успоравање загријавања, климатски „стручњаци" не одступају од своје теорије и прогноза. Али, најзанимљивије је да се све те приче замјењују полако причом о антропогеном утицају на климу. Не би било чудно да за неку годину назовиексперти дају саопштење да је систематским радом на смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште успјешно заустављено глобално загревање. Наш саговорник оцјењује да је све то, нажалост, резултат претераног мјешања политике у науку.
– Анализа поновљивости указује да се топлије лето јавља сваке три до четири године, затим на сваких седам-осам година и тако даље. Лето 2012. било је рекордно топло, лето 2013. мање, мада изнад просека. Ово лето требало би да буде још мало свежије у односу на претходна два, што је већ очито, јер смо већ усред најтоплијег годишњег доба. Уз све, не значи да неће бити врућих дана. Говорим само о великој вероватноћи да тако буде јер природа не признаје наше прогнозе и процене, честа су изненађења. Поред тога, постоје периоди од 30 до 35 година са чешћом појавом врућих лета, па затим период од 30 до 35 година са чешћим хладнијим летима. Сваки метеоролошки параметар има своје циклусе. И тако деценијама и вековима. У средњем веку постојало је неколико малих „ледених доба", пре и после тога – мало топлији периоди. Температура између њих има амплитуду око два степена, дакле плус-минус један степен. У последњих 12.000 година, од краја последњег леденог доба, клима се суштински није мењала. Догађају се сталне мање осцилације метеоролошких и климатских параметара, али и појава екстремних вредности као саставни део метеоролошких феномена – закључио је саговорник „Политике".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
