Колико дуго ћемо још живети на Земљи?

Према извjештају који је објављен у новом броју часописа Astrobiology прорачун се темељи на удаљености Земље од Сунца и температурама при којима ће наша планета задржати воду у текућем стању.

Тим је инспирацију и примјере потражио у недавно откривеним планетарним системима. Вођа студије Ендрју Рашби каже да су своја предвиђања направили на темељу концепта настањиве зоне у којој су услови на планетама такви да вода може остати у текућем стању.

"Употребили смо моделе еволуције звијезда како бисмо одредили крај настањивог века планета када се она више неће налазити у настањивој зони. Процијењујемо да ће Земља испасти из те зоне негдје кроз 1,75 до 3,25 милијарди година', рекао је британски стручњак.

Људи ће морати отићи много прије

"Након тога Земља ће ући у тзв. врућу зону Сунца у којој ће температуре бити толико високе да ће мора испарити. Биће то катастрофа у којој ће нестати сав живот. Наравно за људе и друге сложеније организме услови ће постати немогући много прије, а то се убрзава антропогеним климатским променама. Људи ће бити у опасности већ и након малих промена температуре па ће на крају опстати само микроби у одговарајућим нишама околине", објаснио је Рашби.

Када гледамо сличан временски период уназад, каже астробиолог, знамо да је на Земљи постојао ћелијски живот.

"Имали смо инсекте прије 400 милона година, диносаурусе пре 300 милиона и биљке цвијетнице прије 130 милона. Анатомски савремени људи ту су тек посљедњих 200.000 година па видимо да треба заиста пуно времена да се развије интелигентан живот', рекао је и појаснио како је важно знати трајање настањивости неке планете јер оно може бити краће него што је неопходно за еволуцију интелигентних створења.

"Анализа метрике настањивости корисна је јер нам омогућује да испитамо потенцијал других планета за одржавање живота и схватимо степен на којем живот може бити негдје другдје у галаксији. Наравно, велики дио еволуције зависи о срећи, тако да то није конкретна процјена, међутим, знамо да се сложене, интелигентне врсте попут људи нису могле појавити већ након неколико милиона година јер је било потребно готово 75 посто настањивог вијека Земље да еволуирају људи", рекао је вођа британског истраживања.

Куда ићи?

Тим с УЕА-е упоредио је Земљу са осам познатих планета које се тренутно налазе у настањивој зони, укључујући и Марс. Открили су да свјетови који круже око мањих звијезда имају дужа раздобља настањивости.

"Једна од планета на које смо примјенили наш модел је и Кеплер 22б који има настањиви вијек између 4,3 и 6,1 милијарди година. Међутим, још је невјеројатнији Глиесе 581д који има огроман вијек настањивости између 42,4 и 54,7 милијарди година. Та би планета могла бити топла и угодна 10 пута дуже него што постоји цијели наш Сунчев систем. До данас нисмо пронашли планету која би била аналогна Земљи. Могуће је да настањивих планета, сличних Земљи има у кругу од око 10 свјетлосних година, што је у астрономском смислу врло близу. Међутим, за путовање до њих уз савремену технологију требале би нам стотине хиљада година. Ако ћемо икада да се селимо на неку другу планету, Марс је вјероватно најбољи избор. Врло је близу, а остаће у настањивој зони све до краја живота Сунца, још шест милијарди година", закључио је Рашби.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.