Код Ниша пронађени зуби неандерталаца стари 300.000 година
БЕОГРАД - У пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури код Ниша откривена су четири зуба која су припадала најмање двома неандерталцима, саопштио је данас Филозофски факултет у Београду.
Зуби су стари око 300.000 година, што их чини најстаријим фосилним остацима неандерталца у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији, тек нешто млађим од пола милиона година старе доње вилице човјека из Мале Баланице откривене 2007. године.
До сада су остаци неандерталца у Србији били идентификовани само на једном локалитету, оближњој пећини Пештурина, у којој су 2015. године откривени један зуб и фрагментована кост подлактице неандерталца. Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300.000-500.000 година, идентификовани су на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије.
Њихово присуство у Великој Баланици пре око 300.000 година представља најранији доказ њиховог ширења према истоку.
На територији Балкана пре 300.000 година највјероватније је дошло до контакта европских и блискоисточних популација.
Како се наводи у саопштењу, још се не може са сигурношћу рећи да ли је до ширења културних иновација дошло миграцијама људи или размјеном идеја између заједница, нити се могу идентификовати изворни носиоци ове технологије.
Извјесно је, констатују стручњаци, да су ове иновације довеле до коначног уобличавања културних образаца карактеристичних за средњи палеолит, период који представља једну од прекретница у раној праисторији човјечанства.
Истраживања су спроведена у оквиру рада на пројекту НЕЕМО Фонда за науку.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
