Ко је Питер Хигс: Атеиста који је открио Божју честицу

Aгенције
Ко је Питер Хигс: Атеиста који је открио Божју честицу

Цирих - Прије четири године, када је пуштен у рад Велики сударач хадрона у CERN-у, обичан свијет није ни чуо за Питера Хигса. Али када су физичари јуче саопштили да су открили Хигсов бозон, ту неухватљиву честицу која носи његово име, овај професор физике у пензији одједном је стекао свјетску славу. Тихи сједокоси 83-годишњак је стрпљиво чекао од 1964. потврду ове револуционарне теорије. И данас се помало штрецне кад се у његовом присиству спомене Хигсов бозон.

Питер Хигс, научник чија су открића из 1960-их година довела до спектакуларног открића бозона у CERN-у, рођен је у Њукаслу 1929.  

Хигс се изјашњава као атеиста, па зато није одушевљен тиме што се његов бозон назива Божјом честицом, јер би то "могло да увреди религиозне људе".  

Због астме доста је изостајао са наставе и школовао се углавном код куће. Растао је у Бристолу, гдје се у гиманзији истакао као одличан математичар.  

Студирао је теоретску физику на Кингс колеџу у Лондону. Запослио је као професор на Универзитету у Единбургу, а рад о постојању бозона написао је 1964.  

Занимљиво га је понудио научном часопису "Физикс летерс" и био одбјен. Испоставило се да га уредници нису разумјели, али су га ипак нешто касније објавили. Упркос значајном научном раду, никада није постао славан.

До открића вијека помоћу папира и оловке

Пријатељи и познаници сматрају да је превише скроман и повучен.  

Отишао је у пензију 2006. и од тада са дистанце прати шта се дешава у CERN-у, гдје је до јуче био само једном. Живи у стану у четврти Њу таун у Единбургу, намјештеном у ретро стилу ‘70-их година. Има огромну колекцију плоча класичне музике и књига о сликарству уредно поређаних по абецеди.

Нема компјутер, нити мобилни телефон. До открића стољећа дошао је само помоћу папира и оловке.

Да ли је "Нобел" већ капарисан?

Добитник је бројних признања, између осталог Диракове медаље и награде за допинос теоријској физици (1997), награде Европског физичког друштва у области физике честица и високих енергија (1997) и награде Џ. Џ. Сакураја Америчког физичког друштва за рад на пољу теоријске физике честица.

Јуче се из многих кругова могло чути да је управо он највећи кандидат за Нобелову награду за физику.

Разведен је и има два сина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана