Ко је био бољи проналазач: Едисон или Тесла?

"Никола Тесла би на данашњи дан славио свој 158. рођендан.

Српско-амерички научник био је брилијантан и ексцентричан геније чији су изуми омогућили савремено снабдијевање струјом и системе масовне комуникације.

Његов непријатељ и бивши шеф, Томас Едисон, био је чувени амерички проналазач сијалице, фонографа и покретних слика.

Два завађена генијалца водила су "Рат струја" осамдесетих година 19. вијека због електричних система који би требало да свијет снабдијевају струјом – Тесла је заговарао систем наизмјеничне струје, а Едисон једносмјерне.

Међу залуђеницима за науку готово да нема дебате која доводи до таквог усијања, као што је то она у којој се пореде Тесла и Едисон. Дакле, ко је био бољи проналазач?

'Они су били различити проналазачи, али не можете рећи ко је бољи, јер су америчком друштву потребни и Едисони и Тесле', рекао је Бернард Карлсон, аутор књиге 'Тесла: Проналазач доба струје'.

Од њихових различитих личности до наслијеђа које су оставили, ево у чему су се све разликовали ови иноватори.

Најбрилијантнији

Тесла је имао фотографско памћење, што је значило да може прецизно да се присјети слика и предмета. То му је омогућило да тачно визуализује сложене 3D објекте и тако ствара прототипе уз минимално губљење времена на прелиминарне нацрте.

'Он је заиста радио на својим изумима у својој машти', каже Карлсон за Live Science.

За разлику од њега, Едисон је правио нацрте и био изузетно талентован за механику.

На послијетку, међутим, Едисон је имао 1.093 патента, а Тесла мање од 300. Наравно, Едисон је тај број достигао захваљујући већем броју асистената који су му помагали да направи уређаје).

Најнапредније размишљање

'Иако су сијалица, фонограф и покретне слике проглашени Едисоновим најважнијим изумима, други људи већ су радили на сличним технологијама', каже Ленард Де Граф, архиватор Историјског парка Томаса Едисона у Њу Џерсију и аутор књиге 'Едисон и успон иновација'.

'Да Едисон није изумио те ствари, други људи би сигурно то учинили', каже Де Граф.

У кратковидом потезу, Едисон је одбацио Теслину 'непрактичну' идеју о систему преноса наизмјеничне струје и промовисао свој мање ефикасан систем једносмјерне струје.

За разлику од њега, Теслине идеје често су представљале технологије за које до тада није било простора на тржишту. Његов мотор наизмјеничне струје и хидроелектрана на Нијагариним водопадима, прва електрана те врсте, заиста су обасјали свијет.

Тесла је такође годинама радио на систему бежичног преношења гласа, слика и покретних слика – што га чини футуристом и стварним оцем радија, телефона, мобилних телефона и телевизије.

'Цио наш систем масовних комуникација заснован је на Теслином систему', каже Марк Сајфер, аутор књиге 'Чаробњак: Живот и време Николе Тесле'.

Нажалост, Теслин велики план пропао је када су његов финансијер Ј. П. Морган досадиле његове године неуспјеха.

Најутицајнији

Едисоново трајно наслијеђе не лежи у специфичном патенту или технологији, него у фабрикама иновација, које су подјелиле процес иновација на мање задатке које су спроводили читави легиони радника, каже Де Граф.

На примјер, Едисон је добио идеју о китетоскопу разговарајући са фотографом Едвардом Мајбриџом, али затим је препустио већину експеримената и прављења прототипа свом асистенту Вилијаму Диксону и осталима.

Развијајући више патената и изума истовремено, Едисон је осигурао финансијску стабилност свима њима како би наставили да спроводе експерименте.

'Он је изумио модерну иновацију какву познајемо', каже Де Граф.

Теслини изуми су кичма модерних система струје и комуникација, али је крајем 20. вијека пао у заборав, а већина његових изума изгубљена у историји.

Упркос многим његовим патентима и иновацијама, Тесла је умро у сиромаштву 1943.

Најбољи гост на забавама

На врхунцу своје каријере Тесла је био харизматичан, урбан и довитљив. Говорио је неколико језика и дружио се са писцима Марком Твеном и Рајнардом Киплингом, као и натуралистом Џоном Мјуром.

'Кретао се у високим круговима', каже Сејфер.

Међутим, он је био веома горд и опсједнут хигијеном. Касније је развио и опсесије, попут страха од женских наушница, а умро је без динара и сам у хотелу у Њујорку.

Едисон је за то вријеме био интровертан и имао свега неколицину блиских пријатеља.

Имао је и 'злу жицу' која је нарочито била видљива у његовим свирепим нападима на Теслу током 'Рата струја'. Дао је и савјет како да се направи прва електрична столица уз помоћ једносмерне струје, улазећи у језиве детаље о техникама које су потребне да се обави што је потребно.

Најмодернији

Тесла је био висок, витак и импозантан, са смијелим брковима и беспријекорним стилом за одевање. Његов шешир и фрак чак су изложени у музеју у Србији.

За разлику од њега, Едисон је био познат као неко ко је помало аљкав.

Чак је носио за два броја веће ципеле, како не би морао да их везује и одвезује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.