Климатске промjене ће до 2050. смањити глобалну економију за петину
Невезано за то колико агресивно будемо радили на смањивању загађења, климатске промjене узроковане огромним количинама угљен-диоксида који се већ налази у атмосфери ће до 2050. године смањити глобални БДП за око 38 билиона долара, односно за скоро петину.
Смањивање емисија штетних гасова, међутим, кључно је да би се избјегле даље катастрофалне економске посљедице послије 2050. године, наводи се у студији објављеној у часопису Нејчер.
Уколико се просјечна глобална температура значајније повећа преко два степена Целзијуса изнад прединдустријског просјека, економска штета од климатских промјена би сваке године расла у десетинама билиона долара.
Просјечна температура на планети се већ попела за 1,2 степена у односу на период са средине 19. вијека, који се узима за почетак индустријске производње и коришћења фосилних горива. Због тога су се широм планете појачали топлотни таласи, суше, поплаве и тропске олује.
Годишње улагање потребно да се задржимо испод границе од два степена је тек дио штете која би била избјегнута.
„Остајући испод пораста од два степена Селзијуса могли бисмо да ограничимо губитак прихода на 20 одсто у односу на 60 одсто, колико ће износити уколико не предузмемо ништа“, навео је вођа студије Макс Коц са Института за истраживање утицаје климатских промјена у Потсдаму.
Економисти се не слажу са тиме колико би требало да буде потрошено да би се избјегла штета од климатских промена. Неки позивају на огромне инвестиције, док други кажу да би било ефикасније да се сачека док друштва не постану богатија и технологија напреднија.
Сиромашне земље највише погођене
Упркос томе што се ново истраживање не бави директно овим питањем, процена о огромној економској штети логично указује на то да би најсиромашнији били најтеже погођени.
„Наша рачуница је изузетно важна за анализе процене трошкова и бенефита“, навела је коауторка Леони Венц.
Оваква студија требало би да утиче на стратегије држава за прилагођавање утицајима климатских промјена, процене економских ризика и преговоре које УН води око компензације земљама у развоју које су једва допринеле глобалном загревању.
Тропске земље, чије се економије већ смањују због климатских промјена, биће најтеже погођене.
„Државе најмање одговорне за климатске промјене претрпеће пад БДП-а 60 одсто већи од богатих земаља и 40 одсто већи од оних са великим емисијама угљен-диоксида“, истакао је учесник истраживања Андерс Леверман, преноси РТС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
