Климатска криза мијења дужину дана и ремети интернет
ЦИРИХ - Дани постају дужи усљед климатских промјена, али иако је промјена дужине дана на скали од милисекунди, то је довољно да потенцијално поремети интернет саобраћај, финансијске трансакције и GPS навигацију, показало је истраживање научника са Универзитета ETH у Цириху.
Дужина дана на Земљи се постепено стално повећавала током геолошког времена због гравитационог отпора Мјесеца на океане и копно.
Међутим, отапање ледених покривача Гренланда и Антарктика због глобалног загријавања изазваног људским фактором редистрибуира воду ускладиштену на високим географским ширинама у свјетске океане, што доводи до повећања висине воде у морима ближим Екватору.
Ово чини Земљу спљоштеном, или дебљом, успоравајући ротацију планете и још више продужавајући дан, наводи се у студији, преноси Гардијан.
Утицај човјечанства на планету недавно је доказао и истраживање које је показало да је прерасподјела воде изазвала помјерање Земљине осе ротације, односно Сјеверног и Јужног пола, као и да емисије угљеника смањују стратосферу.
- Можемо да видимо наш утицај на цио Земљин систем, не само локално, као што је пораст температуре, већ заиста фундаментално, мијењајући начин на који се креће у свемиру и ротира, рекао је професор Бенедикт Сожа са ETH Цирих у Швајцарској.
Истакао је да су се, због емисија угљеника, за 100 или 200 година догодиле промјене које су се раније одвијале милијардама година.
Људско мјерење времена заснива се на атомским сатовима, који су изузетно прецизни.
Међутим, тачно вријеме у дану, односно једна планетарна ротација, варира због плиме, утицаја климе и неких других фактора, као што је спори опоравак Земљине коре након повлачења ледених покривача формираних у посљедњем леденом добу.
- Сви центри података који покрећу интернет, комуникације и финансијске трансакције, засновани су на прецизном времену. Такође нам је потребно прецизно познавање времена за навигацију, а посебно за сателите и свемирске летјелице, оцијенио је Сожа.
Истраживање, објављено у Зборнику Националне академије наука САД, користило је запажања и компјутерске реконструкције за процјену утицаја топљења леда на дужину дана.
Брзина успоравања варирала је између 0,3 и 1,0 милисекунде по вијеку (ms/ci) између 1900. и 2000.
Али од 2000. године, како се топљење убрзало, стопа промјене се такође убрзала на 1,3 ms/ci.
- Тренутно је стопа вјероватно већа него у било ком тренутку у посљедњих неколико хиљада година. Предвиђа се да ће остати приближно на нивоу од 1,0 ms/ci у наредних неколико деценија, чак и ако се емисије гасова стаклене баште озбиљно смање, рекли су научници.
Упозорили су да ће се, ако се емисије не смање, стопа успоравања повећати на 2,6 ms/ci до 2100. године, и престићи лунарне плиме и осеке као једини највећи допринос дугорочним варијацијама у дужини дана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
