Кјуриосити коначно дошао до свог циља
Слетање Кјуриоситија на Марс 6. августа 2012. био је један од највећих подухвата истраживања свемира.
Од недавно се, међутим, цијела мисија налази на удару критика због тога што је напредак у истраживању Црвене планете од тад значајно успорен.
Међутим, двије године након слијетања, ровер је коначно дошао до свог циља – гигантске планине назване Шарп, а главни дио мисије почео је да се остварује.
Пет километара висока планина Шарп одабрана је као циљ за Кјуриосити, због интересантних падина које би требало да дају одговоре на питања о геолошкој историји Марса и томе да ли је та планета икада била насељена.
Након пређених девет километара од мјеста слетања, Кјуриосити је коначно спреман да истражи ове фасцинантне предјеле.
"Сада почиње најзанимљивије поглавље у животу Кјуриоситија", рекао је Џим Грин директор Одјељења за планетарне науке у NATO.
Кјуриосити је у посљедње двије године истраживао кратер Гејл у ком се налази и планина Шарп. Ипак, у недавном прегледу седам активних планетарних мисија NATO, Кјуриосити је посљедњи.
Разлог за то је што ровер нема "специфична научна питања и провјерљиве хипотезе" као основу за наредне двије године свог рада.
Такође, у ровер је уложено невјероватних 2,5 милијарде долара, што је много новца за тако недефинисане циљеве, закључак је анализе извјештаја.
Упркос оваквим критикама, мисија је до сад била успјешна.
У првој години је испунила највећи научни циљ – да провјери да ли је Марс некада имао одговарајуће услове за живот микроба, тако што је пронашао доказе да је на Марсу некада постојало велико језеро.
Слиједећи корак је да утврди какви су били услови на Марсу и да ли Земљи може да се догоди његова судбина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
