Кинески научници открили најстарији комад сира око врата мумије

GS
Foto: X.com

ПЕКИНГ - Научници су открили најстарији комад сира на свијету, и то око врата мумије у Кини, објавио је данас Скај њуз.

Леш стар 3600 година отворен је на гробљу Сјаохе у Синђијангу у Кини током ископавања 2003. године, гдје је преко врата мумифициране младе жене био предмет који је изгледао као комад накита.
    
Упркос томе што се тај предмет тада чинио као комад накита, научници су сада рекли да су идентификовали узорак као најстарији комад сира на свијету.
    
"Обични сир је мекан. Овај није. Сада је постао сув и тврд", рекла је палеогенетичарка с Кинеске академије наука у Пекингу, Кјаомеи Фу за НБЦ Њуз.
    
Она је објаснила да је, када је ексхумиран леш жене, установљено да је сир добро очуван због суве климе у пустињи Тарим Басин.
    
Иако је производња сира дуго описивана у историји, истраживачи су у студији, објављеној у часопису "Сел" (Целл), написали да је "историја ферментисаних млечних производа углавном изгубљена у антици".
    
Говорећи за поменуту медијску кућу, Фу је рекла да су она и њен тим узели узорке из три гробнице на гробљу Сјаохе и обрадили ДНК како би пратили еволуцију бактерије кроз хиљаде година.
    
Рекли су да су узорци показали да се ради о кефиру направљеном ферментацијом млека помоћу кефирних зрнаца, а било је и доказа о коришћењу козјег и крављег млијека.
    
Истраживање је показало да су популације из бронзаног доба, као и људи из Сјаохе, за које се знало да су генетски нетолерантни на лактозу, конзумирали млечне производе пре ере пастеризације и хлађења.
    
"Ови 3500 година стари узорци сира од кефира су међу ретким остацима млечних производа који су сачувани више од 3000 година, а произвела их је популација Сјаохе из бронзаног доба - популација која има мешовите стилове живота и технике", рекли су научници.
    
НБЦ је питао Фу да ли је сир јестив и да ли би га пробала, на шта је она одговорила да "нема шансе".
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана