Какву тајну крије лобања број 5?
Научници годинама дебатују о томе да ли су бар три различите врсте наших предака са копна Африке рашириле људску врсту по цијелој планети. Међутим, једна лобања стара 1,8 милиона година чини се да има другачију причу о нашем настанку.
Лобања која је пронађена 2005. године у Дманисију, граду на југу Грузије, доказ је да је са афричког тла само једна врста наших предака прешла на остале континенте, пише “Wall street Journal ”. То значи да је процес еволуције знатно једноставнији него што смо раније мислили, саопштио је тим научника који проучавају грузијску лобању.
Ријеч је о најцјеловитијој лобањи те врсте икада откривеној, тврди Марсија Понс де Леон са Антрополошког института на Универзитету у Цириху, која је учествовала у анализи лобање.
“Она је очувана у савршеном стању”, тврди Понс де Леон, додајући да је заиста ријеч о важном открићу.
Лобања потиче из времена прве миграције становништва из Африке, а на истом мјесту гдје је она пронађена откривени су и дијелови још четири мања скелета и остаци алата. Сви пронађени остаци датирају из времена када је то подручје Кавказа било прекривено великим и густим шумама којима су владали тигрови и гепарди.
Откриће лобање 2005. године часопису “Science” пријавио је Давид Лордкипанидзе, директор Националног музеја Грузије. Откриће се десило 5. августа, баш на његов рођендан.
“Био је то веома лијеп поклон”, шали се и данас Лордкипанидзе.
Он предводи тим научника који тврде да су у питању најстарији остаци људске врсте који су пронађени ван афричког тла. Према њиховим најновијим налазима људска врста је из Африке прешла на евроазијско тле знатно прије него што се то данас мисли.
Због тога је проналазак ове лобање, очуване у савршеном стању, веома важно за научнике јер су у могућности да проучавају разлике у физичкој грађи између људи који су насељавали тај простор прије два милиона година након, и наших предака који су у то вријеме остали на афричком континенту, тврди професор др Ендрју Хил са Јејл универзитета.
“То нам да је могућност да по први пут боље сагледамо варијације између људи које су постојале у то вријеме”, каже др Хил.
Сви поменути научници учествовали су у анализи лобање која је добила једноставан назив: "лобања број 5" (Skull No.5). Испоставило се да је у питању примерак Хомо еректуса, који је нашу планету насељавао у периоду још прије два милиона година. Фосили Хомо еректуса пронађени су у Африци, Шпанији, Индонезији, Индији Кини и на Јави.
Извјесно је да је лобања припадала мушком припаднику врсте, као и да је величина његовог мозга једнака трећини нашег. Његово лице било је са изузетно мало избочина и издужено, са великим обрвама и огормном вилицом испуњеном великим зубима.
Код овог нашег предака уочени су и преломи јагодица који су зарасли, примјећени су трагови артритиса, и утврђено је да су његови зуби углавном били употребљивани за кидање ствари. Стајао је усправно и имао руке и ноге релативно сличне нашима.
“Ово откриће је заиста феноменално”, тврди палеоантрополог Тим Д. Вајт са Универзитета у Калифорнији, који није био учесник у истраживању. “Ово ће скресати много грана које су нарасле на нашем породичном стаблу, стаблу које палеонтолози толико воле да цртају.”
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
