Како су Руси освојили Марс
Совјетски научници очајнички су покушавали да сустигну америчке у трци за освајање свемира, а након што су престигнути на Мjесецу, слиједећа "битка" чекала их је на Црвеној планети.
Године непрекидног рада, без времена да се тестира комплетна опрема, кулминирале су експлозијом три ракете у мају 1971. Међутим, насупрот свим очекивањима Марс 3 ушао је у историју као прва сонда која је дотакла тле четврте планете од Сунца.
"Када смо добили потврду да је лендер успјешно слетио, сви су били пресрећни", каже Арнолд Селиванов, један од посљедњих чланова мисије.
Сигнал Марс 3 сонде трајао је свега 20 секунди и од њега више није било "ни трага ни гласа". Само је једна мистериозна слика доспијела у контролну собу.
Стручњаци и даље дебатују да ли је заиста ријеч о фотографији марсовског пејзажа. Нико не зна зашто је сонда угашена, али вјероватно је ријеч о томе да није "имала среће". Наиме, планету је тада захватила највећа пјешчана олуја која је до тада примјећена на Марсу, али иако је уништила опрему, није могла да умањи значај совјетске мисије.
И послије 44 године, достигнуће одушевљава. Допринос ове мисије мора бити признат као "храбар корак у истраживању свемира", каже Дон Мекој, менаџер програма ExpMars Европске свемирске агенције (ESA).
ESA ће користити сличан систем какав је имао Марс 3 да се спусти на Црвену планету у јануару 2016. Разлика је у томе што ће нова верзија бити отпорна на пjешчане олује.
У шездесетим годинама нико није знао шта се може очекивати од Марса, а чак су постојале спекулације да се на њему налазе трагови изгубљених цивилизација.
Совјети су послали још четири мисије 1973. али су све биле неуспjешне. САД је 1975. послала је двије сонде Викинг од којих су обије слетјеле. Од тада пет мисија, од којих све америчке, успјешно су доспијеле на тле Марса.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
