Како Срби откривају тајне космоса
Мистерију свемира, Великог праска, антиматерије и тамне материје у CERN-у покушава да открије више од 15.000 најумнијих људи из цијелог свијета.
Међу онима који помјерају границе науке и технологије налази се и 30 научника из Србије. Највише њих је из Института за физику из Београда, а има их и из „Винче", београдског Физичког факултета и новосадског Природно-математичког факултета.
Директор Института за физику др Александар Белић, који је у име ове установе потписао уговор са CERN-ом о сарадњи, објашњава да морамо више да користимо могућности које CERN нуди, јер не само да се тако помаже наука и индустрија Србије, већ се рјешавају и демографски проблеми, зауставља одлив мозгова и повећава углед наших универзитета због младих који овде раде докторске дисертације. Наше младе наде науке заиста планирају повратак у Србију, иако имају бланко карту за било који свјетски институт.
Неки од њих су и Ненад Врањеш и Марија Врањеш Милосављевић, научници Института за физику. Они су били наши водичи на експерименту „Атлас", једном од два детектора који су открили „божију честицу". У њему учествује 3.000 научника са 177 универзитета из 38 земаља, а налази се на територији Швајцарске.
Објашњења ради, на кругу акцелератора налази се неколико детектора и сваки од њих је чудо технологије. Физичари су окупљени у међународне групе које обично називају колаборације, како би снимали и анализирали податке.
– За разлику од CMS, овај детектор је направљен на површини, па тек онда спуштен 100 метара под земљу, склапан је попут брода у боци. Занимљиво је да је један дио, такозвани мали точкови, израђени у једној фирми из Железника – каже Врањеш.
Он и његова супруга су се као млади истраживачи упознали у институту, заједно раде у CERN-у и како су нам рекли, планирају повратак у Београд у мају.
Србија ће бити коначна адреса и за Предрага Миленовића Пеђу, који је био свједок открића „Божје честице". Он каже да ради на мјесту које је остварење сна сваког научника и да једног дана за њега неће постојати дилема CERN или Америка, већ само – Србија.
Пеђа, Драгослав Лазић Лаза и Небојша Смиљковић Боки прво су нам показали детектор SMS, а потом и тунел LHC. Њих тројица су дио од 2.600 научника са 181 института из 41 земље, колико их учествује на CMS колаборацији, која се налази на територији суседне Француске.
Лаза је овде најдуже и памти када се умjесто садашњег лифта спуштао стојећи на даскама, балансирајући у блатњавим чизмама, гледајући између дасака како силази 100 метара испод земље. Он нам објашњава и да научници у CERN-у морају да говоре једним гласом – уколико један детектор нешто открије, други мора да то потврди или да одговори зашто то није учинио.
Питамо га да ли је смисао CERN-а да заправо докаже да Бог не постоји? Умjесто одговора добијамо громогласан смијех, што је био најчешћи одговор сваки пут када бисмо некога од научника питали о односу религије и науке.
– Ја не верујем у Бога, али многе моје колеге верују. Људи овде одвајају религију и науку – каже Лазић за "Политику".
Рад је овде од седам ујутро до седам увече. Ана Тришовић и Владимир Глигоров су нам показали LHCB експеримент, у којем учествује око 700 научника са 50 универзитета и лабораторије из 15 земаља. Занимало нас је и где су те тајне лабораторије, што је, попут питања о Богу, такође дочекивано са осмехом.
– Овде ништа не кријемо, овакве туре и обиласци су уобичајени. Долазе нам ученици, студенти, наставници… Све што CERN ради је јавно. Ако тражите тајне, на погрешном сте месту. Овде су највеће тајне плата, националност или године – рекао нам је Стефан Луедерс из Компјутерског центра CERN-а.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
