Како је Тесла „бацио” милијарду долара

Више од 300 Теслиних патената донијело му је славу и велико богатство током живота.

У једном тренутку хонорари на основу његових патената везаних за систем наизмјеничне струје вриједили су, када се прерачунају у данашњи новац, стотине милиона долара.

По неким процјенама, били су толико вриједни да је Тесла без проблема требало да постане први свјетски милијардер и најбогатија особа на планети, наводи се у чланку на сајту CelebrityNetWorth, базираном у Лос Анђелесу.

Ништа од тога се није десило.

Нажалост, не само да је Тесла током живота потрошио цјелокупно своје лично богатство улажући у мање успјешне пројекте, већ се српски научник одрекао права на своје најуносније патенте, а самим тим и могућности да постане милијардер.

Тесла је са 28 година имигрирао у Америку из Париза, а кад је стигао код себе је имао књигу пјесама, писмо препоруке и тачно четири цента.

Писмо је било намијењено једном од најпознатијих тадашњих америчких биснисмена и проналазача, Томасу Едисону.

Иако су њих двојица неко вријеме сарађивали, њихово партнерство је врло брзо прекинуто.

Током сљедеће деценије, њихово ривалство покренуло је електричну револуцију која је драстично промијенила животе сваког човјека на планети.

Рат струја

Када се Тесла доселио у Америку, одмах се запослио у „Едисон џенерал електрику”.

Радио је за мјесечну плату од 18 долара (данашњих 440 долара). Едисон је понудио 50.000 долара бонуса ономе ко успије да редизајнира и унаприједи његов електрични мотор са системом једносмјерне струје.

Тесла је задатак испунио за непуна два мјесеца, али је Едисон одбио да му плати, тврдећи да је била у питању шала.

- Тесла, не разумијеш амерички хумор - правдао се Едисон и понудио му повишицу од десет долара мјесечно.

Српски научник је одбио понуду и исти дан дао отказ.

Прије 1880. године, ниједан дом на планети није имао струју. Едисон је 1879. године први пут демонстрирао електричне свјетиљке у Менло парку у Њу Џерзију.

Убрзо је основао компанију, а за напајање својих свјетиљки користио је систем једносмјерне струје, који је имао велика ограничења.

Ипак, пошто у том третутку није постојала друга опција, једносмјерна струја је постала стандард.

У САД, „Едисон џенерал електрик” је зарађивао велике суме новца за градњу електромотора и генератора једносмјерне струје широм земље.

Како је Америка постајала све зависнија од струје тако је Едисон стицао све веће богатство од ауторских хонорара.

У априлу 1887. године „Тесла електрик компани” је основана, а у наредних неколико мјесеци Тесла је направио и патентирао оно што ће постати његов најзначајнији изум - електромотор са перманентним магнетима за наизмјеничну струју.

Нови мотор се врло брзо показао као много супериорнији у односу на мотор за једносмјерну струју.

Трофазни индукциони мотор за наизмјеничну струју се показао далеко ефикаснијим у пребацивању електричне у механичку енергију.

Не само да је био у стању да произведе много већу волтажу, већ је систем наизмјеничне струје омогућавао да се електрична енергија пребацује преко великих даљина са минималним губицима, и све то по цијени 1.000 пута јефтинијој од тада стандардног једносмјерног система напајања.

Још једна велика мана сваког извора напајања једносмјерном струјом јесте што је енергијом могао да снабдијева тек десет до 15 домова, који нису смјели да буду удаљени више од три километра. Са друге стране, један Теслин извор напајања могао је да наизмјеничну струју пребацује хиљадама километара и пружи електричну енергију хиљадама домова одједном.

Тесла почиње да зарађује

Након што се прочуло за супериорније могућности система наизмјеничне струје, Теслу је контактирао Џорџ Вестингхаус и понудио му великодушан уговор да лиценцира његове патенте за 60.000 долара (1,4 милиона данас) плус додатних 150 акција у компанији и 2,5 долара по произведеној коњској снази његових електромотора.

Тесла је такође добијао 2.000 долара мјесечне плате да ради за Вестингхауса, што би у данашњем новцу износило 48.000 долара.

Ипак, права зарада српског научника долазила је од ауторских права на патенте, а што је наизмјенична струја постајала популарнија Вестингхаус је Тесли исплаћивао стотине хиљада долара на основу тих права.

До 1890. године, Тесла је постао милионер (25 милиона данас). Иако се рат струја повољно завршио по Вестингхауса, Едисон је тај сукоб могао да издржи због финансијске подршке једног од најбогатијих људи САД – Џ. П. Моргана.

Послије скоро 20 година борбе, 1907. године, Вестингаус је дуговао више од десет милиона долара и налазио се на рубу банкрота.

Одрицање од богатства

Из очаја Вестингхаус је замолио Теслу да се привремено одрекне хонорара од ауторских права како би омогућио компанији да издржи тежак период.

Вестингхаус је такође објаснио да, уколико би компанија пропала, Тесли би тешко били исплаћени заостали хонорари.

А онда је Тесла урадио оно што нико није очекивао.

Поцијепао је оригиналне уговоре.

Тесла је био изузетно захвалан Вестингхаусу што је он вјеровао и уложио у њега када нико то није желио.

Цијепајући уговор и одричући се својих права на хонораре, Тесла је једним потезом спасао Вестингаусову компанију.

Заузврат, српском научнику је исплаћено 216.000 долара (отприлике 5,4 милиона данас).

Тесла је био бриљантни научник и проналазач, али је био очајан капиталиста.

Када је 1907. године поцијепао свој уговор, банкари процјењују да је вриједност његових патената била 12 милиона долара (300 милиона данас када се урачуна инфлација).

Можда би паметнији потез био да је Тесла понудио петогодишње одрицање од хонорара како би омогућио Вестингхаусу да стане на ноге и уништи Едисона.

У наредних десет година систем наизмјеничне струје је потпуно потукао једносмјерну струју и постао стандард широм свијета.

Да је српски геније сачувао права, чак и по скромним процјенама би постао најбогатији човјек на свијету и први милијардер у историји.

Да није поцијепао тај уговор, данас би насљедници његових права, од хонорара и даље зарађивали милијарде долара.

И поред својих лоших пословних потеза, Теслино завјештање живи кроз неке од најсјанијих иноватора савременог доба.

Оснивачи „Гугла” Лери Пејџ и Сергеј Брин више пута су рекли да су огромни поштоваоци Тесле и његових достигнућа.

Примјера ради, Пејџ је постао инжењер након што га је читање Теслина биографије инспирисало.

Када је милијардер Елон Муск, један од оснивача „Пејпала”, основао своју компанију за производњу аутомобила на електрични погон име јој је дао по српском научнику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.