Како је случајност успорила еволуцију живих бића
Група истраживача са Универзитета у Ексетеру објавила је чланак у часопису Nature Communications у којем су објаснили како је једна необична и случајна природна појава спречила пораст количине кисеоника у атмосфери, а тиме и развој вишећелијских организама за читаве двије милијарде година.
Наиме, много прије камбријумске експлозије, која је прије око 550 милиона година изњедрила готово све типове животиња које данас постоје, први организми који су живјели на Земљи били су једноћелијски и анаеробни, што значи да нису користили кисеоник, гас којег је тада у атмосфери било само у траговима.
Прије око двије и по милијарде година цијанобактерије су биле први организми који су вршиле фотосинтезу, ослобађајући кисеоник који је, немавши више куд, почео да се таложи у атмосфери. У року од пар стотина милиона година, ниво кисеоника у атмосфери био је око десет пута нижи него данас – недовољно за еволуцију аеробних организама, али довољно да изумру многе врсте бактерија за које је кисеоник био токсичан.
Након тзв. „великог оксидативног изумирања", десило се нешто што је научницима дуго представљало потпуну мистерију. Ниво кисеоника је престао да расте, оставши готово двије милијарде година на нивоу негдје десет пута мањем него данас, иако су цијанобактерије наставиле да га ослобађају с несмањеном жестином.
Како у свом раду наводе професори Тим Лентон и Стјуарт Дејнс са Универзитета у Ексетеру, раст нивоа кисеоника је спријечила случајна нова повратна спрега. Наиме, сталне тектонске промјене изгурале су на Земљину површину органски материјал који се, умирањем једноћелијских организама, таложио у седиментима на дну океана.
Овај органски материјал, који је први пут био изложен Земљиној атмосфери, реаговао је и „заробљавао" слободни кисеоник. Пошто су цијанобактерије и други организми умирањем стално производили нов органски материјал, настао је еквилибријум током којег је ниво кисеоника остао мање-више непромијењен двије милијарде година.
Ситуација се измјенила тек еволуцијом првих биљака, када интензитет фото-синтезе нагло расте, а атмосфера се поново засићује кисеоником. До новог и до дан-данас коначног еквилибријума долази послије камбријумске експлозије, када се развијају организми који, да би преживјели, кисеоник први пут морају да троше.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
