Како је песничење спасло мушке лобање
Нова научна теорија коју преноси BBC тврди да се еволуција костију главе и лица наших мушких предака догодила као одбрамбени механизам од - "песничења".
Кости које најчешће страдају у тучи песницама значајно су ојачале још у раној фази хоминида, тврде научници. Ријеч је о костима које се најзначајније разликују у мушком и женском скелету.
Аутори научног рада објављеног у журналу "Biological Reviews", увјерени су да су та ојачања мушких лобања посљедица борбе око жена и ресурса, сугеришући заправо да је насиље узрок кључних промјена у еволуцији.
Фосилни записи показују да је аустралопитекус, директни предак човјека, имао упадљиво робусну структуру лица. Годинама је то објашњавано адаптацијом на исхрану која се састојала од ораха, сјеменки и траве.
Ипак, новија сазнања на основу испитивања истрошености њихових зуба и присуства угљених изотопа, изазвала су сумње у хипотезу засновану на врсти исхране.
"Аустралопитекус, за кога се вјеровало да је ‘Крцко Орашчић’, заправо је вјероватно јео воће", каже један од аутора теорије, биолог Дејвид Керијер са Универзитета у Јути.
Керијер и љекар Мајкл Морган, коаутор рада, нуде ново објашњење које се заснива на прилагођавању костију лобање због насилног супарништва.
Да би поткрепили своје тврдње, Керијер и Морган су предочили податке који се тичу савремених борби. Неколико истраживања заснованих на подацима хитних медицинских служби показују да су лица нарочито рањива и да је вилица при врху листе најчешће ломљених костију.
"У данашње вријеме, лом вилице није крај свијета, јер имамо хирурге и модерну медицину. Али, прије четири милиона година, ако би сломио вилицу, то би вјероватно била фатална повреда. Не би могао да жваћеш храну и - једноставно би умро од глади", објашњава професор Керијер.
Такође, чињеница да се управо кости лобање највише разликују у скелету машкараца и жена, иде у прилог овој теорији - јер су у људској историји углавном мушкарци "они који се боре".
BBC додаје да се идеја о насиљу као узроку ових промјена надовезала на раније откриће двојице научника да су рани хоминиди били први примати чији је облик руке омогућавао стискање песнице и, самим тим, и "песничење".
Тај ранији рад Керијера и Моргана изазвао је критике дијела научне јавности, па Керијер очекује да ће и нову теорију дочекати као контроверзну - јер, каже, дебата око улоге насиља у људској еволуцији није нова.
Према Керијеру, нова теорија је допринос тој дебати чије је основно питање "да ли је наша прошлост била насилна или мирољубива".
"Историјски записи односе се на кратко вријеме, археолошки покривају десетине хиљада година више... али анатомија 'архивира' трагове о томе која је врста селекције доминирала, која су понашања била значајна, и тако нам пружа информације о веома далекој прошлости", закључује Керијер за BBC.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
