Како је милион и по Руса преживело опсаду Лењинграда

Анализе крви утврдиле су да су неки од преживjелих имали генетску могућност да издрже овакве страшне животне услове јер су им те генетске мутације помогле да им организам ефикасније користи и троши енергију.  

Анализирана је крв око 260 преживjелих, а техником ланчане реакције полимеразе нациљали су и дуплирали гене који утичу на регулацију метаболизма у бијелим крвним зрнцима.  

Овај процес поновљен је на још 139 особа сличних година који су живјели у Русији, али нису искусили опсаду. Откривено је да су преживјели, за разлику од оних који нису били под опсадом, имали 30 посто више шанси да посједују генетске варијанте које се везују за успоравање метаболизма. Тачније, ове варијанте су пронађене у протеину познатом као УЦП3, а који утиче на то колико ефикасно ћелије користе енергију.  

Људи са оваквим генетским варијацијама могу да узимају енергију из хране и потом је сачувају да би је користили много ефикасније када им то буде било потребно него они који немају такву генетску мутацију. То значи да су они под опсадом Лењинграда били способни да паметније расипају енергију из минималне хране коју су набављали, а да им притом и тијело буде топлије.  

- Генетске предиспозиције, поред других фактора, омогућиле су неким да преживе у тако страшним условима. Али, такви гени се нису појавили тек тако. Ти људи су их већ имали и око 20 до 30 одсто популације има такве маркере. Такве мутације су предност у опасним временским условима, али могу и да буду мана у мјестима са изобиљем хране и топлим климатом - тврди професор Олег Глотов.  

Професор Глотов планира да настави истраживање и да развије већу "биобанку" на Универзитету у Санкт Петербургу и вјерује да ће резултати моћи да помогну у проучавању гојазности, анорексије и поремећаја метаболизма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.