Како ћемо путовати на Марс?
Нова веб петиција у Америци захтјева да се људи раније него што је планирано пошаљу на Марс уз помоћ технологије из доба Кенедија.
We the People сајт који омогућава корисницима да потписују петиције за Обамину администрацију недавно је објавио нови апел за "прикупљање пуне индустријске и интелектуалне снаге на универзитетима, националним лабораторијама и приватним фирмама како би се брзо развила нуклеарна термална ракета".
Нуклеарне термалне ракете играју велику улогу у слању људи у свемир у будућности. Наиме, такве ракете су барем два пута ефикасније од садашњих хемијских ракета, што значи да могу понијети више залиха, издржати теже штитове од космичког зрачења и брже однијети астронауте на друге планете.
"Не бих се заклео да нећемо ићи нуклеарним термалним ракетама на Мјесец", каже нуклеарни инжењер NASA Мајк Хаутс.
NASA тренутно изводи одређена истраживања предвођена Хаутсом о овим ракетама. Ипак, упркос интересовању потписника петиције, пројекат је мали. Наиме, буџет за хардвер и радове ове годиен је испод три милиона долара.
Нуклеарни термални мотори користе нуклеарну рекацију за загрјевање чистог водоника, у најбољем случају на 2.500 степени Целзијуса. На тако високим температурама, водоник се брзо шири, што ствара потисак.
Хаутсов тим са сједиштем у Маршал свемирском центру у Алабами сада је фокусиран на испробавање више различитих елемената горива.
За овај рад не морају да дијеле уранијум за покретање нуклеарне реакције. Умјесто тога, они користе загријевање радио фреквенцијом за довођење горива на бази уранијума до огромних температура, а затим му додају водоник.
Нуклеарни термални мотори не представљају исту опасност од топљења као нуклеарне електране. Наиме, електране акумулирају продукте фисије. Током топљења, ови материјали подложни су радиоактивном распаду и стварају топлоту.
Систем нуклеарног погона, с друге стране, не функционише прије полетања и не акумулира продукте фисије који изазивају топљење нуклеарног језгра.
Ипак, Хаутс каже да ће његов тим морати да развије систем који се неће случајно палити кад не треба, што би могло људе у близини довести у опасност од високог зрачења.
Њихов рад заснива се на ранијим истраживањима NASA између 1955. и 1973. Међутим, послије 1973. Никсонова администрација одлучила је да се фокусира на изградњу свемирског шатла, умјесто на пут на Марс.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
