Како ће изгледати градови будућности

Замислите град будућности. Видите ли чисте улице, летеће аутомобиле и роботе који обављају све послове?

Или је ваша визија више дистопијска, с ауторитарним режимом у стилу Великог брата, мрачним улицама препуним криминала и људима који су присиљени живјети у херметички затвореним чахурама јер је рат или нека друга катастрофа учинила град немогућим за живот.

Нико не зна шта нам доноси будућност, али сви знамо да су садашњи урбани простори претрпани и загађени.

Зелени градови

Градове су у прошлости обликовали људи, а у будућности ће их обликовати идеје којих већ има много.

Многе од идеја се врте око тога да паметније значи зеленије.

Стручњаци за одрживост предвиђају тзв. угљично неутралне градове са електричним возилима и бициклистичким рутама, при чему ће се квалитет зрака толико побољшати да ће оно који раде у уредима по први пут моћи отворити прозор.

Визије зелених градова укључују небодере који се утркују са помичним стакленицима, високим повртњацима и зеленим крововима с циљем да се урбанизација комбинира с нашом пасторалном прошлошћу.

Иза таквих идеја стоји пријека потреба.

- Градови се налазе на прекретници - каже проф. Давид Ган који је на челу лабораторије за дигиталну економију Империал Колеџа.

- Саобраћајне гужве постају све горе, редови дужи, а обуставе напајање енергије све чешће.

Нервни систем града

Рјешење је можда у умрежавању.

Мреже сензора ће, како се тврди, нудити податке о томе каква је ситуација у граду.

То ће омогућити удруживање система и њихово учинковитије функционисање.
Предузећа попут Сименса, ИМБ-а, Интела или Циска вјерују да ће најпаметнији градови бити они који се умреже.

Многи градови желе учинити саобраћајне системе паметнијима.

ИБМ тренутно има двије хиљаде пројеката који су у току широм свијета, од спречавања криминала у Портланду у Орегону, преко водених база у Калифорнији до паметних система јавног превоза у Зевиангу у Кини.

Водећи пројекат се спроводи у Рио де Жанеиру, гдје је изграђен операциони центар под називом „нервни систем града".

Осмишљен како би се изборио с поплавама које су редовно пријетиле граду, овај пројекат тренутно координира тридесет владиних агенција и нуди мобилне апликације које обавјештавају грађане о могућим несрећама, саобраћајним гужвама и осталим проблемима.

Моћ маса

Чињеница да су велике компаније јако укључене у пројектовање градске инфраструктуре је навела критичаре да се запитају колико је потребно да такви градови, као и компјутерски сиситеми на којима су засновани, постану застарјели.

Саскиа Сасен, подпредсједница Одбора за глобални развој Универзитета Колумбија и водећи стручњак у области паметних градова, повлачи паралелу са пословним зградама из шездесетих које описује као „просторије са ниским плафонима које сада тужно стоје празне јер су их напредне технологије учиниле бескорисним".
Сасен је забринута због приватности и улоге коју ће грађани играти у овим великим плановима ИБМ-а и осталих компанија.

Рик Робинсон из ИБМ-а је на то одговорио:

- Понашање града је заправо понашање грађана. Уколико ови системи не постану дио њихових живота, ништа се неће промијенити.
ИБМ се у већини пројеката на којима ради консултује са будућим станарима и градским вијећем и све схеме за прикупљање података захтијевају пристанак корисника, каже Робинсон.
Моћ маса ће бити пресудна за градове будућности, сматра Карло Рати који је на челу МИТ-овог пројекта Осјетљивих градова.

Он унапријед предвиђа битку између онога што корпорације желе продати и онога што је потребно грађанима.

- Заиста паметни, и реални. Градови нису попут војске која маршира по пуковниковом налогу - каже Рати.

Aмеричка ауторица и урбанистица Џејн Џејкобс је прије неколико деценија упозорила:

- Градови имају способност да пруже нешто свима само зато и само онда када су креирани од стране свих.

Градови будућности би требали имати на уму овај савјет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.