Како боравак у свемиру утиче на људске кости и мишиће

Истраживањем су прикупљени нови подаци о губитку коштане масе код астронаута узрокованим условима микрогравитације у свемиру и о степену до којег се минерална густина костију може поново стећи на Земљи. У истраживању је учествовало 17 астронаута просјечне старости 47 година, чије су мисије у свемиру трајале од четири до седам мјесеци, у просјеку око пет и по мјесеци.

Годину дана након повратка на Земљу, астронаути су у просјеку показали 2,1% смањену минералну густину тибије (цјеваница, већа од двије кости поткољенице) и 1,3% смањену снагу костију. Код њих деветоро минерална густина костију након свемирског лета, остала је трајна.

"Знамо да се астронаутима смањује густина костију током дуготрајног свемирског лета. Оно што је ново у овој студији је да смо пратили астронауте годину дана након њиховог свемирског путовања да бисмо разумјели да ли се и како кости опорављају", рекао је професор Универзитета у Калгарију Леј Гебел, научник који је био водећи аутор истраживања објављеног ове недјеље у часопису Сциентифиц Репортс.

"Астронаути су доживјели значајни губитак коштане масе током шестомјесечних свемирских летова - губитак који бисмо очекивали да видимо код старијих особа током двије деценије на Земљи, а повратили су само око половине тог губитка након годину дана на Земљи", рекао је Габел.

Губитак коштане масе настаје зато што кости које би обично носиле тежину на Земљи не носе тежину у свемиру. Свемирске агенције ће морати да побољшају превентивне мјере - режиме вјежбања и исхрану - како би спријечиле губитак коштане масе, рекао је Гебел.

"Током свемирског лета, фине коштане структуре се стањују, и на крају се неке одвоје једна од друге. Када се астронаут врати на Земљу, преостале коштане везе могу да се згусну и ојачају, али оне које су прекинуте у свемиру не могу се поново изградити, тако да се цјелокупна структура костију астронаута трајно мијења", објаснио је Гебел.

Астронаути који су учествовали у студији, боравили су на свемирској станици у посљедњих седам година. Студија није навела њихове националности, али су били из америчке свемирске агенције НАСА, Канадске свемирске агенције, Европске свемирске агенције и Јапанске агенције за истраживање свемира.

Свемирска путовања представљају велики изазов за људско тијело. Важно је што више о томе сазнати јер, на примјер, НАСА има за циљ да пошаље астронауте назад на Мјесец, у мисији која је сада планирана најраније за 2025. То би могао бити увод у будуће мисије астронаута на Марс или дуготрајније присуство на површини Мјесеца.

"Микрогравитација утиче на многе системе у нашем тијелу, међу којима су мишићи и кости", рекао је Гебел.

"Кардиоваскуларни систем такође доживљава многе промјене. Без гравитације која вуче крв према нашим стопалима, астронаути доживљавају промјену у кретању тјелесних течности која узрокује да се више крви накупља у горњем дијелу тијела. Ово може утицати на кардиоваскуларни систем и вид.

Зрачење је такође велики здравствени проблем за астронауте јер што даље путују од Земље, то је већа изложеност сунчевом зрачењу и повећан ризик од рака", рекао је Гебел.

Студија је показала да су дуже свемирске мисије резултирале већим слабљењем костију и мањом вјероватноћом опоравка кости након тога. Вјежбе током љета - тренинг отпора на свемирској станици - показао се важним за спречавање губитка мишића и костију.

"Још увијек много тога не знамо о томе како микрогравитација утиче на здравље људи, посебно у свемирским мисијама које су дуже од шест мјесеци, и које имају дугорочније здравствене посљедице", рекао је Гебел.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.