Како би и да ли би равна Земља функционисала?

GS
Foto: Twitter

Данас је скоро немогуће замислити да је Земља равна плоча, али у већем дијелу историје људи су вјеровали да је наша планета равна, пише Куриосити. Ипак, једна од ствари коју су наши преци занемарили јесте гравитација.

Како би уопште гравитација дјеловала на равну плочу?

Многи чудни ефекти на Земљи би проистекли из односа равне плоче и гравитације. Ова основна сила универзума би значајно променила "палачинка планету" на неколико невјероватних начина. Пре свега, запамтите да вас гравитација Земље не вуче на доле, већ вас вуче ка центру читаве планете. Дакле, ако стојите у самом центру диска, осјетићете гравитацију, али што се више одмичете од центра имали бисте осјећај као да вас нешто константно вуче и враћа.

Гравитација не би само вукла људе и животиње, такође би сву воду на свијету повукла ка средини. Као резултат тога, наша планета би имала један велики океан на средини, остављајући ивице ван океана сувим. Копнене животиње би живеле у том прстену око океана, ослањајући се благо ка унутра. Због феномена под називом гравитропизам, који узрокује да биљке усмеравају своје корење ка центру гравитације, сво дрвеће и грмље би се искривило.

Шта би се онда десило са свемиром?

Постоји и питање шта се тачно дешава са свемиром, ако је наша планета равна. У познатом моделу Сунчевог система Земља је округла и орбитира око Сунца, које је такође округло. Али да је Земља равна, не би кружила око Сунца. Уместо тога, Сунце би било много мање од Земље и кретало би се, заједно са Мјесецом, високо изнад плоче као да су привезани за Сјеверни пол - "центар Земље". Постоји само један проблем - шта их држи тамо горе? Нема познате силе која би могла левитирати два небеска тијела високо изнад масивног објекта, притом одржавајући их у вечитом кружном кретању. 

Према класичној карти равне Земље, обод свијета је зид леда обично називан Антарктик, а сам центар је Сјеверни пол. Идеја да се Сунце окреће око спољашњег оквира може објаснити зашто су дани толико кратки, а ноћи тако дуге у неким мјесецима када бисте се приближавали арктичком кругу. Али то не објашњава како се ситуација мијења за време друге половине године, са тамним данима на југу и вечитим сунчевим зрацима на обалама Исланда.

Све ово изоставља чињеницу да сателитска комуникација не би била могућа на равној Земљи. Не бисмо могли лансирати објекте у орбиту ако ни не знамо које силе одржавају Сунце и Мјесец. Сателити би морали да се изборе са тим силама како би остали тамо горе. А пошто, заправо, постоје сателити у орбити, морамо доћи до закључка да је Земља и даље округла, преноси Национална Географија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана