Када ће се обновити озонски омотач?
У сусрет Међународном дану заштите озонског омотача, Свјетска метеоролошка организација и Програм УН за заштиту природне средине саопштили су да ће већи дио озонског омотача бити обновљен за најмање четири деценије
Већи дио озонског омотача бити обновљен између 2050. и 2075. године. Очекује се успјешна обнова омотача над Европом,Сјеверном Америком и Азијом, на сјеверној хемисфери, као и на југу Азије и Аустралије, Латинске Америке и Африке, на јужној хемисфери, наводи се у извјештају ове двије међународне институције коју данас преноси онлајн магазин RTCC (Responding to Climate Change).
Овај извjештај рађен је поводом двадесетпетогодишњице “Монтреалског споразума о штетним супстанцама по озонски омотач” који је потписан 16. септембра 1987. године.
У изради документа у којем је учествовало око 250 научника из цијелог свијета, наглашено је да се обнављање озонског омотача над Антарктиком, гдје се налази једна од озонских рупа величине САД, вјероватно трајати до 2065. године због специфичних климатских услова.
Према подацима које је презентовала NASA (Америчка национална и ваздухопловна агенција), количина, вријеме и позиција истањеног слоја озона стално се мијењаја.
Већу истањеност на Јужном полу узрокују искључиво метеоролошке појаве, па је тако због нижих темепература омотач тањи изнад Јужног пола (Антарктика) него изнад Сјеверног пола (Арктика).
Монтреалски споразум који до данас има 196 земаља потписница из цијелог свијета, значајно је допринио смањењу производње и потрошње штетних хемикалија са дугим атмосферским животом које уништавају озон.
“Током претходне деценије, стратосферски озон у антартичком и арктичком региону, као и глобално, више се не повећава, иако ће бити потребно још неколико деценија да се стање омотача врати на период прије 1980-тих”, изјавио је Гир Братен, виши научни сарадник при Светској метеоролошкој организацији(WMO) поводом објављивања извјештаја.
Братен је додао да “свијет може бити задовољан, јер је Монтреалски протокол био тај сјајни тренутак када су у кризној ситуацији политичари послушали научнике, упркос снажном протесту хемијских индустријских гиганата”.
Седамдесетих година прошлог вијека научници су утврдили да супстанце које су по свом хемијском саставу халогени угљоводоници, и чији је комерцијални назив фреони, оштећују озонски омотач.
Тих година су скоро сви фрижидери, клима-уређаји, разни спрејеви, апарати за гашење пожара и други уређаји користили фреоне у свом раду. Захваљујући удруженом раду Међународне заједнице, којом су руководиле Уједињене нације, а на основу Монтреалског споразума, стање је знатно поправљено.
Примјер заштите озонског омотача је врло поучан, како у погледу небриге према планетарним ресурсима, тако и у погледу успјешног дјеловања међународне заједнице и добре сарадње развијених и земаља у развоју у оквиру Уједињених нација.
С обзиром на то да супстанце које оштећују озонски омотач добрим дијелом утичу и на климатске промене, њихово избацивање из употребе ставља Монтреалски споразум у први план и у погледу заштите климе и одрживог развоја о чему је било ријечи током конференције УН “Рио+20” која је одржана у јуну 2012. у Бразилу.
Овај међународни споразум усвојен 1987. године у оквиру Бечке конвенције о заштити озонског омотача, ступио је на снагу 1989. године и предвиђа постепени прекид производње материја штетних по озонски омотач.
Озон
Озон је гас сачињен од три атома кисеоника и врло је риједак у атмосфери. Углавном се налази у стратосфери на висини од 10 до 50 километара изнад Земљине површине. Озонски омотач штити живи свијет на нашој планети од штетних сунчевих зрачења која доводе до бројних болести, промјене климе и поремећаја у глобалног екосистема
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
