Још више свемирских летјелица нове генерације појавиће се 2023. године

Великих догађања било је прегршт: од лансирања свемирског телескопа James Webb и ракетног система Space Launch Systema (SLS), преко тестирања одбране од астериоида (мисија DART), прве фотографије црне рупе у средишту Млијечног пута, довршетка кинеске свемирске станице Tiangong, открића могућег океана на Сатурновом мјесецу Мимасу и бројних егзопланета, преноси БоснаИнфо.

1) Већа гужва на тржишту лансирања

Током 2023. године могло би се појавити још више свемирских летјелица нове генерације. Није ријеч само о великим ракетама које могу понијети пуно терета попут Starshipa компаније Space X или Vulcana из United Launch Alliance, већ и низу мањих и средње великих ракета ниских трошкова које је могуће често користити.

Међу њима би могле бити Terran 1 компаније Relativity, Rocket 4 (Astra), RS1 (ABL Space Systems), One (Rocket Factory Augsburg)  и Prime (OrbeX).

Улазак нових летјелица могао би спустити цијене и повећати доступност лансирања. Тренутни велики играчи мораће се нарадити како би задржали стечену предност.

2) Велики искораци у Великој Британији, Кини и Индији

Међународна свемирска сцена наставиће расти. Иако се пуно очекује од Европе, на оку треба држати и Велику Британију, Кину те Индију. Британци би требали добити своје прво лансирање из свемирске луке Cornwall, у склопу пројекта Start Me Up Virgin Orbita. Кина је пуно направила током ове године и вјеројатно неће успорити током идуће.

Што се Индије тиче, вјеројатно ће Indian Space Research Organization бити прилично активна, као и тамошњи стартуп Skyroot.

3) Наставак раста сателитских комуникација и посматрања Земље

Уз лансирања, током идуће године треба очекивати све више великих и малих сателитских констелација, што ће повећати притисак на индустрије сателитских комуникација и посматрања Земље.

Рецимо, Амазонов пројект Kuiper требао би напокон кренути идуће године, док би у њеној другој половини Pixxel требао лансирати шест сателита за хиперспектрално снимање у високој резолуцији.

Будући да се очекује раст тих тржишта, не чини се извјесним како ће нови играчи изгурати постојеће. Али, могло би доћи до већег прихватања услуга какве нуди, рецимо, Starlink и већег степена кориштења сателита за, нпр. пољопривреду или рударство.

4) Управљање капиталом одредиће побједнике и губитнике

Макроекономска ситуација је лоша. Висока инфлација, високе каматне стопе и висок ниво несклоности ризику значе како ће до готовине бити теже доћи него досад. Већ је у 2022. забиљежено стварно успоравање инвестиција, а компаније које су излистане на берзи нису показале добре резултате.

Иако негативни трендови помало посустају, управљање капиталом биће кључно за преживљавање стартапова. Инвеститори ће тражити техничке предности и стварни тржишни потенцијал више него прије.

5) Приватних астронаута биће више него икад прије

Још до прије десет година идеја приватних астронаута била би смијешна. Током прошле године близу 20 људи је искусило подорбитални лет ракетом New Shepard компаније Blue Origin, а још је њих четвoро летјело до Међународне свемирске станице летјелицом Аx-1 Axiom Spacea.

Тај ће број током 2023. године бити достигнут и премашен. У Ayiomu идући лет до Међународне свемирске станице планирају већ почетком године, а требао би кренути и приватни програм свемирских летова Polaris Dawn милијардера Jareda Isaacsona.

6) Више активности на Мјесецу и око њега

Ову годину завршавамо потхватом Мission 1 компаније ispace, првог свјетског потпуно приватно финансираног Мјесечевог ландера. У 2023. још ће их кренути према најближем нам небеском тијелу: Blue Ghost и Peregrine су међу њима, пише Tech Crunch.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.