Језеро на Марсу је доказ живота?
Минерали које је идентификовао ровер Кјуриозити на Марсу сугеришу да се на том мjесту некада налазило језеро слабог салинитета и неутралне pH вриједности, а то су услови погодни за развој живота, саопштили су научници.
Научници NASA тврде да је кратер на сjеверној страни Марса некада био дом огромног језера у којем је био могућ живот микроба, и да је то слатководно језеро постојало око 100.000 година у самом центру кратера Гејл, 90 миља дуге формације која је настала ударом метеорита отприлике прије 3,7 милијарди година.
Тестови на узорцима стијена које је ископао ровер Кјуриозити открили су присуство финих глинених минерала који су се формирали у стајаћој води.
“Присуство ових минерала нам говори да је вјероватно питању била свјежа вода, што значи да су постојали погодни услови за развој микроба који би могли да се одржавају у животу”, рекао је Саџев Гупта, геолог са Краљевског колеџа у Лондону и један од чланова Кјуриозити научног тима.
“Оно што је занимљиво јесте да су ове стијене које смо анализирали врло сличне онима које можемо да нађемо у околини Дорсета и Девона”, додао је он.
Тим NASA није баш сасвим сигуран колико је језеро било дубуко и широко, али претпостављају да је било довољно дубоко да не долази до периодичног пресушивања, јер би то остављало трагове у узорцима анализираних стјена.
Ровер NASA, Кјуриозити, спустио се на Марс у августу 2012. године у мисији која треба да испита да ли је та планета некада била настањива и да ли је нањој некада било живота, али да јој примаран циљ није да тражи трагове древног живота.
Кјуриозитијев главни циљ јесте обезбјеђивање узорака са средине кратера Гејл и разна мјерења на основу којих би научници требало да “склопе” геолошку историју планете.
Након разних анализа, експеримената и гасних дифракција научници су идентификовали глинене минерале који су се формирали у води и елементе кључне за живот, попут угљеника, водоника, кисеоника, сумпора, фосфора и азота.
Анализе су показале да минерали који су се формирали у води са малим салинтетом и неутралном пХ вредношћу, нису ни превише кисели нити превише алкални, што битребалода буде доказ о постојању и одрживости живота.
Научници су на основу тога закључили да су улсови који су владали у језеру погодовали развоју микроба под именом хемолитоаутотрофи, који су нађени и на Земљи.
Они су нагласили да су минерали и стјене са Марса “спектакуларни” и да ће вјероватно промјенити погледе на то како је изгледао евентуални живот на Марсу, с обзиром да он вјероватно није могао бити базиран на фотосинтези, како што је то случај са Земљоми, а да иако је језеро можда постојало свега неколико стотина хиљада година, то је било сасвим довољно за развитак неког облика живота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
