Један од могућих разлога зашто постоје људи
Водећа физичарка с Харварда представила је нову радикалну тероију о разлогу постојања људи, која је многе изненадила
Ако тражите одговор на питање одакле долазимо, он увелико зависи од тога кога питате.
Астрофизичар би вам тако могао рећи да се хемијски састав нашег тијела настао у нукеарним пожарима звијезда, док ће еволуцијски биолог вјероватно истаћи сличности нашег ДНК с оним других примата и закључити да смо се развили од мајмуна.
Али Лиза Рендал, теоретичарка физике с Харварда, нуди потпуно другачији одговор - ког је описала у новој књизи "Dark Matter and the Dinosaurs ".
Она наиме тврди да је изумирање диносауруса, које је било нужно за настанак људи, повезано с тамном материјом – мистериозном и невидљивом за коју астрономи процјењују да чини 85 одсто свега у свемиру.
Изумирање једне врсте представља почетак стварања друге
Палеонтолози су углавном сагласни да је прије отприлике 66 милиона година 14.5 км дуго небеско тијело, вјероватно комета, погодила Земљу. Притом је уништено 75 одсто свих живих врста на планети, укључујући и већину диносауруса.
Међу преживјелима су биле и мале врсте примата, које су слиједећих 66 милиона година расле и развијале се све док нисмо дошли до данашњих људи.
Али шта је уопште проузроковало да неки џиновски камен падне у нашу планету и пружи приматима шансу за даљи развој? Може бити да се све догодило случајно или да смо имали среће.
Али Рендалова не дијели то мишљење.
У својој књизи она описује тамни облик налик палачинки, који се састојао од густе тамне материје, а који је одговоран за појаву наше врсте.
Тамна материја никад није директно откривена, али постоји више него довољно доказа да гравитационо утиче на наш свемир, па већина научна заједнице сматра да иако се не може додирнути ни видјети, она прожима цио свемир.
Тамна материја се концентрише у великим ауроелома око галаксија, попут великих мехурића. Али Рендалова сматра да би могли постојати и тамни дискови међу звијездама, планетама и облацима гаса у нашој галаксији.
Пазите на тамне дискове
Ако у хипотетичким тамним дисковима постоји тамна материја, то би могло објаснити зашто дискови имају тако јак гравитациони утицај на тијела око себе, укључујући и наш Сунчев систем.
Али Сунчев систем није увијек близу диска, који представља поенту теорије Лизе Рендал.
Сунчев систем се врти око средишта Млечне стазе, на исти начин као што се Земља окреће око Сунца, уз интригантну стопу осцилирања.
Група астронома израдила је гурбу процјену осцилације ове стопе прије 15-ак година, када су израчунали да Сунчев систем пролази кроз равнину Млечне стазе једном у 32 милиона година. Другим ријечима, ако постоји тамни диск, толико често пролазимо и кроз њега.
Занимљиво је да постоје докази који указују на то да је до масовних изумирања у прошлости Земље долазило управо унутар тог временског оквира, или једном сваких 25 до 35 милиона година.
Управо због те везе између масовног изумирања и осцилације у Сунчевом систему широм галаксије, Рендалова и њен колега с Харварда, Метју Рис су и почели проучавати могуће поријекло настанка људске врсте.
Лиза Рендал има хоптезу је да кад пролазимо кроз тамни диск, гравитација из тамне материје - којом је диск испуњен - утиче на спољни дио нашег Сунчевог система, названог Оортов облак.
Овај облак налази се 50.000 до 100.000 астрономских јединица удаљен од Сунца, и претпоставља се да садржи милијарде ледених предмета који су широки око 20 км.
Када би они ударили у Земљу, слободно би се могли поздравити с било каквим животом какав нам је сад познат, а Рендалова сматра да се тачно то догодило диносаурусима пре 66 милиона година, чиме су отворена врата еволуцији примата.
Доказивање
Иако је немогуће вратити сат, поготово толико уназад, доказивање постојања тамног диска свакако би ишло у прилог теорији Рендалове.
Она је то покушала учинити тако што је гледала брзину и смјер кретања звијезда у нашој галаксији. Ако се звијезде крећу у смјеру који се не може објаснити обичном, видљивом материјом око њих, тад се јавља велика могућност постојања тамног диска.
Премда, то није тако лако доказиво, будући да постоји око 100 милијарди звијезда у Млечном путу, а лов на тамну материју није нимало једноставан.
Засад имамо десетак функционалних детектора под земљом, на Земљиној површини и у свемиру, али ниједан још није успио да детектује честице тамне материје. Ако успију, то би био још један плус за Рендалову и њену хипотезу, пише Бизнис инсајдер.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
