Јапански научници развијају вакцину против старења
Јапански тим научника најавио је да су на прагу вакцине која ће уништавати такозване "зомби" ћелије чији број се увећава с годинама и које утичу на околне ћелије, што доводи до поремећаја повезаних са старењем, међу којима је и мања еластичност артерија.
Студија, коју је спровео професор Универзитета Јунтендо, Тору Минамино и његов тим, утврдила је да мишеви који су вакцинисани имају ниже нивое "зомби" ћелија, односно остарјелих ћелија, посебно у органима који су погођени кртошћу крвних судова.
"Можемо очекивати да ће вакцина бити примјењива за лијечење крутости артерија, дијабетеса и других болести повезаних са старењем", наводи Минамино.
Остарјеле ћелије су престале да се дијеле, али нису умрле. Умјесто тога, оне изазивају упалне процесе ослобађањем хемикалија које оштећују сусједне здраве ћелије.
"Старе ћелије луче низ хемикалија који ометају функцију ткива", рекао је у интервјуу др Салвадор Матип, шеф Лабораторије за механизме рака и старења Универзитета у Лестеру.
"Теоријски, ове старе ћелије 'позивају' имунски систем да их очисти, али то на крају не успије и ствара се хронична упала ниског нивоа, помјешана са фиброзом“, објашњава др Матип.
Истраживачи су открили протеин који преовладава у старим ћелијама и код мишева и код људи. Развили су пептидну вакцину засновану на једној од аминокиселина протеина. Вакцина индукује стварање антитијела, која се везују за старе ћелије, а затим их елиминишу бијела крвна зрнца која се залијепе за антитијела.
"Биолошки процес старења је веома сложен, стога је мало вјероватно да ће га једна једина стратегија потпуно зауставити или преокренути. Међутим, вјероватно постоји много начина да се то успори, а чишћење сенесцентних ћелија чини се једним од најлакших и потенцијално најефикаснијих“, сматра доктор.
У лабораторијском тестирању, Матип је открио да смањење нивоа сенесцентних ћелија продужава животни вијек мишева за 15 одсто. Други слични тестови, тврди он, утврдили су повећање од 35 одсто.
"Ово је веома интересантно питање око којег се још увијек нисмо сложили. Неки вјерују да постоји ‘тврда' граница трајања људског животног вијека (око 130 година је тренутна процјена), док други сматрају да постоје теоријске претпоставке да бесмртност буде изводљив подухват“, напомиње др Матип.
"Још увијек нисмо утврдили колико се живот може продужити и да ли постоји граница или не“. Међутим, како додаје професор, рјешење није далеко.
"Област истраживања метода борбе против старења напредује веома брзо. У посљедњој деценији било је много кључних открића. Особа која ће узети прву таблету против старења вјероватно је већ рођена“, тврди доктор Салвадор Матип.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
