Иза Плутона откривен чудан прстен: Не наликује ничему у Сунчевом систему

Г.С.
Иза Плутона откривен чудан прстен: Не наликује ничему у Сунчевом систему

Није ријетка појава да је у Сунчевом систему небеско тијело украшено прекрасним прстеном. Прстеном се не дичи само Сатурн. Прстенове има половина планета, неки астероиди као и патуљаста планета Хаумеа. Чак и Сунце има својеврсне прстенове.

Астрономи су недавно пронашли потпуно нови састав прстенова који их је доста збунио јер не наликује ничему другом у Сунчевом систему. Quaoar, мала патуљасти планета у Куиперовом појасу иза Плутона, окружен је густим прстеном, али оним који кружи на толикој удаљености да не би смио ни да постоји постојати, односно, требао да буде бити у једном комаду, попут Мјесеца.

Због овог открића ће научници вјероватно морати да промјене концепт теорије настанка природних сателита (мјесеца), прстенова и тога како на њих утиче гравитацијска интеракција са њиховим матичним објектом, пише Science Alert.

Quaoar, откривен је 2002. године и врло брзо се показао занимљивим за проучавање. Подаци показују да би на њему могло бити ледених вулкана и да око њега кружи мали мјесец Weywot, величине само 170 километара.

Астрономи су 2021. године на Quaoarу примјетили још нешто необично. Анализирали су његову окултацију, односно заклањање далеке звијезде, и уочили да би могао да има прстен. Затим су астроном Бруно Моргадо и његове колеге покушали да пронашу још доказа за постојање оваквог "украса".

Али, то није било лако. Телескопом је тешко уочити било какав детаљ на малој патуљастој планети смјештеној у дубокој тами Куиперовог појаса. Још је теже видјети само прстенове. Зато су и одлучили да анализирају што више података, које су скупљали између 2019. и 2020. године.

"Када смо спојили све податке и снимке, видјели смо падове свјетлости које није узроковао Quaoar, а који су указивали на то да око њега у орбити кружи материјал. Тада смо схватили - он стварно има прстен", рекао Моргадо.

Након даље анализе астрономи су уочили нешто јако необично. Прстен кружи око патуљасте планете на удаљености од 4100 километара, а Рохеова граница Quaoarа се налази на удаљености од само 1780 километара. Када се већи објекат налази унутар ове границе, гравитацијска сила планета надјачава његову гравитацију те га плимна сила кида у мање фрагменте од којих се касније формира прстен.

То се догађа јер гравитацијска сила сателита више не може да држи своје дијелове на окупу због превеликог утицаја плимне силе матичног тијела. Тако се на пример дијелови Сатурновог прстена не могу гравитацијски скупити у један или више сателита јер се налазе унутар ове границе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана